„Ono što je prošlo, više ne postoji, ono što će biti, još nije došlo. Pa šta onda postoji? Samo ona tačka u kojoj se sastaju prošlo i buduće. Eto, u toj tački je sav naš život.“ – Lav Tolstoj
Lav Nikolajevič Tolstoj je bio ruski pisac, najpoznatiji po romanima “Rat i mir” i “Ana Karenjina“, koji se smatraju najvećim romanima realizma. Pored romana, pisao je i pripovetke, eseje i dramske komade. Bio je veliki moralista i poštovalac društvenih reformi, a mnogi ga smatraju najboljim piscem na svetu. Kasnije je postao strastan anarhista i zalagao se za mir. Njegove nenasilne ideje o otporu izražene su u nekim njegovim delima, pre svega u delu Carstvo Božje u tebi, koje je imalo veliki uticaj na važne ličnosti 20. veka, kao što su Martin Luter King i Mahatma Gandi.
Život Lava Tosltoja
Lav Tolstoj je rođen 9. septembra 1828. godine u Jasnoj Poljani u Rusiji, u poznatoj plemićkoj porodici. Bio je četvrto od petoro dece grofa Nikolaja Iliča Tolstoja i grofice Marije Tolstoj. Kako su oboje rano umrli, decu su podigli i vaspitali najbliži rođaci. 1844. godine Lav je upisao pravo i orijentalne jezike na Kazanjskom univerzitetu. Učio je arapski, turski, latinski, nemački, engleski i francuski jezik, a posebnu pažnju je posvećivao i geografiji, istoriji i religiji.
Ubrzo napušta studije, vraća se u Jasnu Poljanu, a zatim obilazi Moskvu i Sankt Peterburg. Putujući i radeći na usavršavanju jezika koje je prethodno studirao, veoma brzo je postao izvrstan poliglota. Međutim, odao se alkoholu, počeo da posećuje javne kuće i da se kocka, pa je tako upao u dugove i duševnu patnju. Na sreću, na vreme je shvatio šta radi, prekinuo je sa životom propalice i ponovo pokušao da se upiše na fakultet, u nadi da će se zaposliti u vladi. U tom naumu ipak nije uspeo, već se našao na Kavkazu u vojnoj službi, idući koracima svog starijeg brata. Tek u ovom periodu je počeo da piše.
Sofijom Andrejevnom Bers, koja je bila 16 godina mlađa od njega, oženio se 1862. godine. Imali su trinaestoro dece, od kojih je petoro umrlo u ranom detinjstvu. Sofija je radila kao Tolstojeva sekretarica, korektor i upravnik finansijama dok je on pisao svoja dva najveća dela. Brak im je na početku bio ispunjen ljubavlju i zadovoljstvom. Međutim, Tolstojev odnos sa ženom se kasnije pogoršao jer su se njegova verovanja i ubeđenja promenila u tolikoj meri da se čak odricao svog bogatsva koje je nasledio od roditelja, a i onog koje je sam zaradio.
Stvaralaštvo
Svoje remek-delo “Rat i mir” Tolstoj je počeo da piše 1862. godine. Šest tomova ovog dela objavljena su u periodu od 1863. do 1869. godine. Obuhvatajući 580, kako istorijskih ličnosti, tako i likova koje je Tolstoj stvorio, ovaj izvanredan roman se bavi istraživanjem istorije i nipodoštavanjem slavnih ličnosti, kao što su Aleksandar Makedonski i Napoleon Bonaparta.
Drugo Tolstojevo remek-delo, “Ana Karenjina”, započeto je 1873, a objavljeno 1878. godine. Među njegovim najranijim delima su autobiografska dela “Detinjstvo” (1852), “Dečaštvo” (1854) i “Mladost” (1856). Iako su sva tri zapravo izmišljena dela, ona ipak sadrže i neke događaje iz Tolstojevog života. Tolstoj je na savršen način znao da predstavi rusko društvo, a najbolji dokaz za to daje nam roman “Kozaci“, objavljen 1863. godine. Njegova kasnija dela, kao što su roman “Smrt Ivana Iliča” (1886) i polemika “Šta treba uraditi?” (1901), bave se hrišćanskim temama.
Kako je stario, Tolstoj je sve više postajao pobornik asketske moralnosti i čvrsto je verovao u nenasilni otpor. Umro je 20. novembra 1910. godine od upale pluća.
Do dana današnjeg Tolstojevi romani se smatraju najboljim dostignućima u književnosti. Rat i mir je roman koji se često naziva najboljim romanom ikada napisanim. Stručnjaci savremenog doba za Tolstoja kažu da je posedovao dar da opiše podsvesne motive i želje svojih likova. Takođe, umeo je na izvrstan način da naglasi uticaj svakodnevnih dela ljudi na razvoj i uobličavanje njihovih osobina i svrhe u životu.
