Vođa borbe za građanska prava Martin Luter King Junior rođen je na današnji dan 1929. godine u Atlanti u saveznoj državi Džordžiji. Njegova dugogodišnja borba počela je 1955. kada je Afroamerikanka Roza Parks uhapšena zbog toga što nije htela da ustupi svoje mesto beloj putnici u autobusu u Montgomeriju u Alabami.
Alabama je usvojila rezoluciju za očuvanje zatvorske ćelije u kojoj je, kako se veruje, Martin Luter King držan nekoliko dana pre nego što je 1968. godine ubijen.
Dan pred obeležavanje njegovog rođendana, Alabama je usvojila rezoluciju za očuvanje zatvorske ćelije u kojoj je, kako se veruje, Martin Luter King držan nekoliko dana pre nego što je 1968. godine ubijen.
Ćelija se nalazi na sedmom spratu zgrade koja je danas sudnica u okrugu Džeferson i ona je jedina koja nije uklonjena odatle kada je zgrada renovirana 1996. godine.
– Kako bismo pokazali da je okrug Džeferson zaista krenuo napred, moramo da prihvatimo svoje greške iz prošlosti i da to ispravimo i nastavimo napred sa iskrenom željom da prigrlimo ljude iz svih slojeva života – rekla je predsednica komisije za taj okrug Lašunda Skejls.
Foto: Profimedia
King je u pomenutoj ćeliji proveo tri dana krajem oktobra i početkom novembra 1967. godine. Njegovo hapšenje usledilo je nakon što su izbili protesti za građanska prava koje su on i još neki aktivisti organizovali u Birmingemu u Alabami četiri godine ranije.
Grad Brimingem je dobio zabranu od države, te je Kingovoj grupi uskraćena dozvola za okupljanje. Ipak, oni su nastavili marš u aprilu 1963. godine. King je uhapšen i u zatvoru je bio osam dana gde je napisao i čuveno “Pismo iz Birmingemskog zatvora”.
Nakon puštanja iz zatvora, King i nekoliko njegovih kolega osuđeni su za nepoštovanje suda. Njihova žalba nije prihvaćena i Vrhovni sud SAD je potvrdio hapšenje, što znači da je King uhapšen 30. oktobra 1967. godine odmah po sletanju u Birmingem.
Uhapšen je sa još dvojicom akrivista i odveden u zatvor Besemar. Jedan dan kasnije prebačeni su u zatvor Džeferson u Birmingemu gde su proveli tri dana, pa potom pušteni na slobodu.
– U vreme kada je uhapšen, zatvor je bio izdvojen, pun predrasuda i zloban zbog očiglednih rasnih i ekonomskih nejdnakosti koje traju i danas – rekla je Skejls.
Dodala je da okrug planira da zatvorska ćelija posluži javnom izlaganju u obrazovne svrhe.
Mark Petvej, prvi šerif Afroamerikanac ovog okruga, rekao je da ova zatvorska ćelija priča priču o ovom gradu borcu za građanska prava.
– Priča o Martinu Luteru Kingu Junioru, koji je bio ovde jer se borio za nas, za naša građanska prava – rekao je prvi šerif Afroamerikanac u ovom okrugu Mark Petvej.
Posetioci ćelije će moći da nauče kako su aktivisti, kakav je bio King, koristili Prvi amandman u borbi protiv nepravde.
Martin Luter King je ubijen 4. aprila 1968. godine hicem iz snajpera na balkonu hotelske sobe u Memfisu u Tensiju. Na njegovoj sahrani bilo je preko 300.000 ljudi.
Preuzeto: srbijadanas.com
