Gabrijel Farenhajt je bio nemački fizičar koji je napravio prve termometre. Jedna skala za merenje temperature je nazvana po njemu – Farenhajtova skala.
Rani život Gabrijela Farenhajta
Rođen je 24. maja 1686. godine u Dancigu u Nemačkoj. Bio je jedno od petoro dece uglednog trgovca Danijela Farenhajta i njegove supruge Konkordije. Oba roditelja je izgubio kada mu je bilo samo petnaest godina, pa tada odlazi u Amsterdam da radi za, i uči od jednog trgovca. Nakon što se njegova obuka od 4 godine završila, počelo je da ga zanima pravljenje naučnih instrumenata.
Iako je većinu svog života proveo u Amsterdamu, mnogo je putovao po svetu, posmatrajući rad raznih naučnika i ljudi koji su pravili naučne uređaje. Neko vreme je živeo u Engleskoj, gde je postao član Kraljevskog društva (britanska najstarija skupina naučnika).
Termometri
Prva dva termometra je napravio 1714. godine. Bile su napunjena alkoholom i pokazivala su istu temperaturu. Pravio je razne varijante skale, koja će kasnije postati Farenhajtova, sve dok je nije usavršio. Poboljšanja su krenula kad je alkohol zamenio živom, vršeći niz ogleda, po ugledu na danskog astronoma Olea Romera. Ovim ogledima je utvrdio tačku ključanja vode i drugih tečnosti, i proučavao je porast u jačini živinih osobina. Na osnovu ovih eksperimenata, došao je do zaključka da se tačka ključanja vode menja u zavisnosti od promene atmosferskog pritiska. Takođe, otkrio je i metod super-rashlađivanja vode, tj. definisao je tačku do koje voda može da se rashladi ispod normalne tačke mržnjenja (očvršćavanja), a da ipak ne postane led.
Zbog svojih otkrića, Farenhajt je počeo da sumnja u pouzdanost tačaka ključanja i mržnjenja vode. Na kraju se odlučio da napravi skalu za merenje temperature s podeocima od 0 do 212. U delu Filozofska transakcija, koje je objavilo Kraljevsko društvo 1724. godine, detaljno je predstavio metode kojima se služio za vreme eksperimenata i pravljenja termometara, a ujedno je i opisao svoje izume. Temperaturu kombinacije vode, leda i morske soli postavio je na 0 stepeni, temperaturu leda i vode na 32 stepena, a temperaturu približne tačke ključanja vode na 212 stepeni.
Uspeh i nova otkrića
Farenhajtovi termometri su bili izrazito popularni, a smatra se da je uspešno koristio živu zato što ju je čistio na poseban, njemu svojstven način. Međutim, detaljan opis procesa pravljenja termometara dat je tek nakon 18 godina jer je Farenhajt želeo da metod ostane njegova tajna.
Napravio je i druge instrumente, kao što su hidrometar (instrument koji meri brzinu proticanja tečnosti) i termobarometar (uređaj koji procenjuje atmosferski pritisak određujući tačku ključanja vode).
Gabrijel Farenhajt je preminuo 16. septembra 1736. godine u Holandiji, a sahranjen je u Hagu. Nikada se nije ženio, a naučnim radom se aktivno bavio sve do smrti. Baš pre nego što je umro, imao je želju da patentira mašinu koja bi pumpala vodu iz poldera, tj. suvog zemljišta u Holandiji koje se nalazi ispod nivoa mora.
