Na današnji dan 1803. godine rođen je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka. Njegova dva glavna dela, opere “Život za cara” i “Ruslan i Ljudmila”, odredile su razvoj opere u Rusiji.
Ostali događaji na današnji dan, 1. jun:
1198 – Vizantijski car Aleksije III Anđeo odobrio je srpskom velikom županu Stefanu Nemanji i njegovom sinu monahu Savi da na ruševinama Hilandariona podignu novi manastir na Svetoj Gori, srpski manastir Hilandar.
1479 – Osnovan je univerzitet u Kopenhagenu.
1562 – Rimski car Ferdinand I i turski sultan Sulejman II Veličanstveni potpisali su mirovni sporazum kojim se Ferdinand odrekao Erdelja (današnji Banat) u korist turskog vazala Jovana Zapolje.
1780 – Rodjen je pruski general Karl Marija fon Klauzevic (Maria von Clausewitz), jedan od najpoznatijih vojnih teoretičara (“O ratu”). U Napoleonovim ratovima (1812-14.) bio je u službi ruske vojske.
1839 – Srpski knez Miloš Obrenović abdicirao je u korist sina Milana i napustio Srbiju. Posle smrti Milana, nekoliko nedelja od preuzimanja vlasti, knez je postao mladji sin Mihailo (do 1842). Miloš se vratio u Srbiju 1859. da preuzme vlast posle zbacivanja kneza Aleksandra Karadjordjevića i vladao je do smrti 1860.
1869 – Španija je donela novi ustav kojim je proglašena sloboda veroispovesti i štampe, uveden je sud sa porotom i gradjanski brak.
1880 – U SAD je instalirana prva javna telefonska kabina u svetu, u zgradi “Jejl banke” u Nju Hejvnu.
1907 – Rodjen je engleski pronalažač Frenk Vitl (Frank Whittle), koji je 1930. patentirao turbo mlazni motor.
1926 – Rodjena je američka filmska glumica Norma Džin Mortenson (Jean), poznata kao Merilin Monro (Marilyn Monroe), jedna od najvećih zvezda i seks simbola američkog filma 1950-ih godina (“Džungla na asfaltu”, “Reka bez povratka”, “Sedam godina vernosti”, “Neki to vole vruće”). Nadjena je mrtva 1962. godine.
1941 – Nemci su u Drugom svetskom ratu potukli britanske trupe i osvojili Krit, čime su obezbedili važnu bazu za operacije na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Britanci su se povukli s velikim gubicima, a prilikom evakuacije poginulo je i oko 3.000 Australijanaca.
1944 – Jugoslovenski kralj Petar II Karadjordjević potpisao je ukaz o imenovanju bivšeg hrvatskog bana Ivana Šubašića za predsednika jugoslovenske vlade u izbeglištvu.
1946 – Pogubljen je rumunski general Jon Antonesku (Ion Antonescu). Godine 1940. prisilio je na abdikaciju kralja Karola II (Carol), proglasio se vodjom (Conducator) i zaveo diktaturu podredivši Rumuniju u Drugom svetskom ratu nacističkoj Nemačkoj. Posle rata osudjen je na smrt i streljan.
1948 – Umro je srpski političar i pisac Jaša Prodanović, jedan od osnivača i lider Republikanske stranke, član Srpske akademije nauka i umetnosti. U kraljevini Srbiji bio je ministar prosvete i ministar privrede, a posle Drugog svetskog rata potpredsednik Skupštine FNRJ.
1958 – General Šarl de Gol (Charles, Gaulle) postao je francuski premijer u jeku krize oko budućnosti francuskih kolonija u severnoj Africi. U decembru te godine De Gol je prvi put izabran za predsednika države. Drugi predsednički mandat dobio je na izborima 1965.
1969 – Kandidat degolista žorž Pompidu (Georges Pompidou) izabran je za predsednika Francuske pošto je Šarl de Gol (Charles, Gaulle) podneo ostavku.
1973 – Britanski Honduras je promenio naziv u Belize.
1973 – Predsednik diktatorske vojne vlade Grčke Georgios Papadopulos (Papadopoulos) ukinuo je monarhiju i proglasio republiku.
1980 – Američka kablovska TV mreža CNN počela sa radom.
1987 – U eksploziji bombe podmetnute u helikopter kojim se prevozio iz Bejruta u Tripoli ubijen je libanski premijer Rašid Karami (Rashid).
1990 – Predsednici SSSR-a i SAD Mihail Gorbačov i Džordž Buš (George Bush) potpisali su sporazum o prestanku proizvodnje i o uništavanju hemijskog oružja do kraja 1992.
1993 – Smenjen je predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić, prvi predsednik SRJ izabran u junu 1992. Njegovo smenjivanje izazvalo je revolt nekoliko hiljada Beogradjana okupljenih ispred zgrade Skupštine. Pod optužbom da su izazvali nerede, u kojima je poginuo jedan policajac, a više ljudi ranjeno, uhapšeni su lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković i njegova supruga Danica. Pušteni su 9. jula abolicijom predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Novi predsednik SRJ postao je 25. juna visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Zoran Lilić.
1994 – Južna Afrika se nakon 33 godine ponovo vratila u Komonvelt.
1994 – Armando Kalderon Sol (Calderon) postao je prvi predsednik Salvadora posle decenije gradjanskog rata.
1997 – Na parlamentarnim izborima u Francuskoj pobedila je udružena levica, a premijer je postao lider Socijalističke partije Lionel Žospen (Jospin).
2000 – Haški tribunal za zločine počinjene u Ruandi 1994. godine, osudio je belgijskog novinara na 12 godina zatvora jer je podsticao zločine u svojim radio emisijama.
2001 – Nepalski prestolonaslednik princ Dipendra ubio je u palati u Katmanduu svoje roditelje, kralja Birendru i kraljicu Ajsvaraju i još šest članova porodice, a potom izvršio samoubistvo. Državna komisija saopštila da je princ bio pod uticajem alkohola i droge.
2003 – Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u posetu Velikoj Britaniji na poziv britanske kraljice Elizabete Druge. On je prvi šef ruske države koji je kao zvanični gost ušao u kraljevsku palatu u Londonu, posle cara Aleksandra Drugog 1874.
2006 – Umrla je Španska pevačica i glumica Rosio Hurado (Rocio Jurado) poznata kao “Velika mama” ili “Najveća”.
2008 – Umro je Iv Sen Loran (Yves Saint Laurent) jedan od najvećih modnih kreatora 20. veka.
2012 – Posle više od 20 godina obnovljen je avionski saobraćaj izmedju Beograda i Splita, prekinut zbog raspada Jugoslavije i rata.
2013 – Umrla je velikanka srpskog tenisa Jelena Genčić, višestruka prvakinja bivše Jugoslavije u tenisu. U svojoj sportskoj karijeri trenirala je Moniku Seleš, Novaka Djokovića i Gorana Ivaniševića.
2017 – Američki predsednik Donald Tramp objavio je da se SAD povlače iz Pariskog sporazuma koji su decembra 2015. potpisale 194 države, 118 među njima ratifikovale, i koji se bavi globalnim zagrevanjem, jednim od najvećih problema savremenog sveta.
2022 – Na referendumu u Danskoj većina glasača se izjasnilo za napuštanje 30-godišnje politike ove zemlje da se ne priključi zajedničkoj odbrambenoj politici Evropske unije.
