Kraljica Elizabeta I Tjudor je 44 godine bila na engleskom tronu, a njena vladavina je ostala zapamćena kao doba ekonomskog, političkog i religijskog razvoja. Zahvaljujući tome, Velika Britanija je kasnije postala vodeća svetska sila.
Mladost
Rođena je 7. septembra 1533. godine u Griniču u Engleskoj. Bila je jedino dete engleskog kralja Henrija VIII i Ane Bolen, a u trenutku svog rođenja bila je i naslednik trona. Kralj je imao i stariju kćerku Meri iz prethodnog poništenog braka, ali ona je smatrana vanbračnom, pa tako nije imala pravo na presto. Međutim, posle samo dve godine od Elizabetinog rođenja, Elizabetina majka je optužena za veštičarenje i pogubljena. Godinu dana kasnije, kralj je sa Džejn Simor dobio muškog naslednika Edvarda, a Elizabeta je proglašena vanbračnim detetom i proterana s dvora.
Na dvor svog oca se vratila tek kada se on oženio šestom i poslednjom ženom Katarinom Par. Posle očeve smrti, nastavila je da živi s Katarinom, ali ju je ubrzo napustila zbog incidenta s njenim novim suprugom.
Henrija VIII je nasledio sin Edvard, ali i njegov život se ubrzo završio. Umesto njega, na tron je došla Elizabetina polusestra Meri. Za vreme njene vladavine, Elizabeta je bila optužena za izdaju i saradnju s buntovnikom Tomasom Vajatom, pa je neko vreme provela utamničena u srednjovekovnoj tvrđavi London Tauer. Plašeći se da će Elizabeta pokušati da joj otme krunu, Meri ju je posle izlaska iz tvrđave smestila u kućni pritvor. Tek kada je pomislila da je trudna i da će tako dobiti naslednika, dozvolila je Elizabeti da se vrati svom domu Hatfildu. Međutim, Meri ipak nije bila trudna, a 1558. godine je umrla ne rodivši nijedno dete.
Procvat
Elizabeta I je postala kraljica Engleske 15. januara 1559. godine. Njena četrdesetčetvorogodišnja vladavina, poznata kao elizabetansko doba ili zlatno doba Elizabete, bila je jedna od najuspešnijih u engleskoj istoriji i pamti se kao doba velikog kulturnog procvata. Književnost je procvetala pojavom Spensera, Marloua i Šekspira, moreplovac Frensis Drejk je širio engleski uticaj na ostatak sveta, protestantizam se ustalio kao vodeća religija, a kraljica je na prvo mesto isticala modu i obrazovanje.
Kraljica Elizabeta – odnos prema religiji
Jedna od najznačajnijih Elizabetinih briga na početku njene vladavine bila je religija. Ser Vilijam Sesil je bio njen glavni savetnik i čovek na koga se prvenstveno oslanjala kada se radilo o religijskim pitanjima. Čim je stupila na vlast, Elizabeta je raskinula odnose s katoličkom crkvom koje je prethodna kraljica uspostavila, a umesto toga se okrenula protestantskoj religiji, zahtevajući da se na crkvenim službama koristi isključivo Protestantska molitvena knjiga.
Međutim, nije sve išlo tako lako. Elizabetina rođaka Meri I Stjuart je bila kraljica Škotske i vatreni pobornik katolicizma, s kojom se Elizabeta nikada nije slagala. Posle protestantske pobune u Škotskoj, Meri je pobegla u Englesku, gde je počela da učestvuje u pobunama protiv Elizabete. Nakon iscrpnih rasprava i Merinog zatočeništva, Elizabeta ju je optužila za izdaju i pogubila 1587. godine. To je bio povod da Filip II Španski, koji je bio odlučan da vrati katolicizam u Englesku, napadne kraljicu.
Španska invazija
Španska invazija je počela u septembru 1588. godine kada je moćna i oružana španska flota krenula ka Engleskoj. Kraljica Elizabeta se u trenutku opasnosti pokazala kao izvrstan i snažan vođa. Pred britanskim trupama je održala fantastičan motivacioni govor na koji su vojnici odreagovali s entuzijazmom. Zahvaljujući izvanrednom vođstvu Ser Frensisa Drejka, vrlo brzo je usledio poraz španske flote, a trijumf Engleske pripisan je kraljici lično.
Elizabetina popularnost je tada dostigla vrhunac. Većinu problema je rešavala lično, pojavljujući se pred narodom, pa čak i razgovarajući s njima. Time što su ljudi imali mogućnost da je vide, napravila je monarhiju dostupnom i popularnom kao što nikada ranije nije bila.
Kraljičin život
Imala je mnogo veština potrebnih za izvrsno vođstvo. Bila je oštroumna, inteligentna i fantastičan govornik. Okružena veštim savetnicima, sprečila je mnoge državne krize. Međutim, pratio ju je i glas da je neodlučna, ali i nemilosrdna jer je pogubila nekoliko političkih protivnika optuživši ih za izdaju.
Uprkos savetovanju parlamenta da sebi obezbedi naslednika, nikada se nije udavala. Mnogi su je nazivali „nevinom kraljicom“ iako je poznato da je tokom svoje vladavine imala nekoliko udvarača. Jedan od njih je bila i njena velika ljubav Robert Dadli, kojem je ostala naklonjena sve do njegove smrti 1588. godine, pa možda čak i posle toga jer je do kraja svog života čuvala njegovo poslednje pismo. Pre i posle Roberta Dadlija mnogi strani prinčevi i vojvode su tražili njenu ruku, a iako ih nije prihvatila, s njima je uspostavila prijateljske odnose i međunarodnu saradnju.
Smrt
Elizabeta I je preminula 24. marta 1603. godine, a sahranjena je u Vestminsterskoj opatiji. Njena smrt je označila kraj dinastije Tjudora. Nasledio ju je Džejms I, sin njene bivše rivalke Meri Stjuart.
Ostala je zapamćena kao kraljica koja je podržavala svoj narod. Svojom dugogodišnjom vladavinom je uspostavila stabilnost i istrajnost engleske države, a svojom oštroumnošću i pameću je uspela da se izbori sa svim religijskim i političkim izazovima. Na kraju, važno je ponoviti da je umetnost dobila priliku da procveta za vreme vladavine ove velike kraljice.
