Oko Božića (po gregorijanskom kalendaru) je u Prvom svetskom ratu (1914. godine) sklopljeno Božićno primirje, a na današnji dan su nemački i britanski vojnici izašli iz rovova da jedni drugima čestitaju praznik.
Ovo primirje, zapravo, predstavlja niz nezvaničnih primirja, kada su vojnici u nedelji pred Božić prestali s ratovanjem duž Zapadnog fronta.
U nekim oblastima, ljudi sa obe strane su izašli na ničiju zemlju na Badnji dan i Božić razmene hranu i suvenire. Dogodile su se zajedničke sahrane i razmene zarobljenika, dok su se neki susreti završili pevanjem božićnih pesama. Vojnici su igrali fudbal jedni protiv drugih.
Međutim, miroljubivo ponašanje nije bilo sveprisutno, jer su se borbe nastavile na nekim sektorima, dok su se na drugim zaraćene strane složile da preuzmu tela palih vojnika.
I sledeće godine je nekoliko jedinica ugovorilo primirja, ali ona nisu bila raširena kao 1914. Ovo je bilo zbog strogih naređenja komandi obeju strana koje su zabranjivali bratimljenje. Vojnici do 1916. nisu više ugovarali primirja. Rat je postajao sve teži zbog katastrofalnih gubitaka ljudskih života tokom bitaka na Somi i kod Verdena, i uvođenja u upotrebu hemijskog oružja.
Primirja nisu bila jedinstvena za period Božića i odražavala su stav živi i pusti da žive, kada su pešadinci u velikoj blizini jednih drugima prekidali sa otvoreno agresivnim ponašanjem i bratimili se u manjim razmerama, razgovarali ili trampili cigarete. U nekim sektorima je bilo povremenih primirja da bi se dozvolilo vojnicima da se kređu između rovova da pokupe ranjene ili mrtve drugove, dok je u drugim postojalo prećutna saglasnost da se ne puca dok se ljudi odmaraju, zabavljaju ili rade pod budnim okom neprijatelja.
