Tomas Alva Edison je bio američki fizičar i pronalazač koji je izvršio veliki uticaj na život u 20. veku. U njegove najznačajnije pronalaske ubrajaju se električna sijalica i fonograf, a imao je više od 1.000 izuma. Iako je zauvek promenio tehnologiju, nisu svi njegovi izumi bili uspešni.
Detinjstvo
Tomas Alva Edison je rođen 11. februara 1847. godine u Majlanu, u Ohaju. Bio je posledje od sedmoro dece Semjuela i Nensi Edison. Otac mu je bio izbeglica iz Kanade, a majka učiteljica, koja je imala najveći uticaj na Tomasa u njegovom detinjstvu. Oboleo je od šarlaha i upale uveta kao dete, pa mu je zbog toga bio oštećen sluh. Njegova porodica se preselila u Mičigen 1854. godine i tu je Tomas išao u školu svega dvanaest nedelja.
Bio je hiperaktivno dete i ništa mu nije držalo pažnju. Njegovi učitelji su rekli da je zaostao i nije mu bilo dozvoljeno da nastavi školovanje. Tada je njegova majka preuzela brigu o njegovom obrazovanju. Sa jedenaest godina je pokazao izuzetno zanimanje za mnoge predmete i bio je željan znanja.
Početak karijere
Sa dvanaest godina Edison je odlučio da iskoristi svoje znanje u praksi. Ubedio je svoje roditelje da ga puste da prodaje novine i hranu putnicima na železničkoj stanici. Ubrzo je napravio svoju štampariju gde je štampao Grand Trunk Herald novine koje je sam pisao. Preuredio je jedan od napuštenih vagona u laboratoriju i tu sprovodio različite eksperimente. Prilikom jednog eksperimenta izbio je požar i vagon se zapalio. Nakon toga bio je izbačen sa stanice i morao je da prodaje novine na drugim mestima. Nakon što je sprečio voz da pregazi trogodišnje dete i tako ga spasao od sigurne smrti, Edisona je zaposlio otac malog dečaka, koji je radio na stanici. Tomas je sa šesnaest godina počeo da radi kao telegrafski operater.
Kao devetnaestogodišnjak, Edison se preselio u Lujvil. Tu je radio kao telegrafski operator u noćnim smenama, tako da je većinu vremena provodio čitajući i eksperimentišući. Kada se 1868. godine vratio kući zatekao je majku u veoma lošem mentalnom stanju, a njegov otac nije imao posao. Shvatio je da mora nešto da preduzme. Tomas je otišao u Boston u potrazi za poslom. U to vreme Boston je bio američki centar nauke i kulture. Zaposlio se u jednoj agenciji za žičani prenos vesti. Svoje slobodno vreme nastavlja da ispunjava eksperimentima i učenjem. Napravio je mašinu za glasanje u zakonodavstvu, koja bi veoma brzo prebrojavala glasove. Međutim, zakonodavci nisu bili zainteresovani za njegov izum.
Tomas Edison se preselio u Njujork 1869. godine i izumeo „tiker“ s papirnom trakom, korišćen za slanje cena sa berze širom zemlje. Ovaj izum je prodao za 40.000 dolara. Dao je otkaz i potpuno se posvetio svom eksperimentisanju i pronalascima. Otvorio je industrijsku istraživačku laboratoriju 1870. godine.
Porodični život
Tomas Edison se oženio šesnaestogodišnjom Meri Stilvel 1871. godine, sa kojom je imao troje dece – Marion, Tomasa i Vilijama. Meri je umrla u dvadeset devetoj godini od tumora na mozgu. Edison se oženio po drugi put 1886. godine Minom Miler. On je tada imao 39 godina, a ona 20. Oni su, takođe, imali troje dece – Medlin, Čarlsa i Teodora.
Izumi Tomasa Edisona
Tomas Edison je izumeo fonograf (mikrofon s ugljenikovim granulama) 1877. godine. Ovim izumom je mogao da snima zvuk. Sledeći izum je bila električna sijalica koja je nastala 1880. godine. Od tada je radio na razvoju kompanije koja bi sprovodila električnu struju u celom svetu. Njegov izum predstavlja revoluciju u osvetljenju domaćinstva i javnom snabdevanju jednosmernom električnom strujom.
Ostali njegovi izumi su: filmska kamera, megafon, telegrafski aparat koji kuca štampana slova, mimeograf…
Tomas Edison je umro od dijabetesa 18. oktobra 1931. godine u Nju Džerziju.
