Darja Nikolajevna Saltikova je bila grofica, zemljoposednica, uvažena članica ruskog plemstva i – surovi serijski ubica. Ona je bila poznata i pod nadimkom Saltičiha, bila je plemkinja iz Moskve, koja je ubila više od stotinu sluga tokom XVIII veka.
Saltikova je uživala da muči i maltretira podanike na svom imanju, posebno žene i mlade devojke, od kojih su neke imale samo 10 godina.
Ništa tokom njenog odrastanja nije ukazivalo da bi jednog dana mogla da čini surove zločine. Bila je, za ono vreme, tipična mlada žena, čak veoma religiozna, a znatne sume je davala dobrotvornim organizacijama i manastirima.
Bila je veoma mlada kada se udala za Gleba Saltikova, sa kojim je imala dva sina. Kada joj je muž umro, Saltikova, koja je tada imala samo 26 godina, postala je veoma bogata. Nasledila je njegov novac i imanje na kom je živela sa sinovima i oko 600 kmetova.
Sve je naizgled teklo uobičajenim ritmom, sve dok do ruskih vlasti nije stiglo obaveštenje o neuobičajeno velikom broju ljudi, a naročito žena, koji su umrli tokom rada na njenom posedu. Dugo su bili ignorisani svi koji su pokušali da je optuže za bilo koji zločin. Titula grofice i bliska prijateljstva sa članovima dvora su joj godinama pomagali da bez posledica zlostavlja žene i decu na svom imanju.
Postala je nezaustavljivi serijski ubica. Tada su njeni podanici svoj slučaj izložili samoj carici Katarini Velikoj.
Kada je Saltikova počela da ubija?
Nakon smrti svog muža, Saltikova je počela da se viđa sa Nikolajem Tjučevim, unukom poznatog ruskog pesnika. Međutim, njen ljubavnik se oženio mlađom ženom, zbog čega je pokušala da ga ubije. Naredila je kmetovima da mu zapale kuću. Međutim, oni su ga upozorili, a Tjučev bio prinuđen da pobegne iz Moskve.
Darja Saltikova je tada sav svoj bes usmerila ka svojim podanicama. Sve žene je videla kao suparnice kojih se trebalo rešiti. Među ženama koje je ubila bile su i trudnice, majke i devojčice.
Mučila ih je na različite načine, lomila im je kosti, zimi ih je bez odeće ostavljala napolju ili ih je polivala ključalom vodom. Sluškinje je gađala svime što bi joj došlo po ruku ili šibala sve dok ne izvrše zadatak onako kako ona smatra da treba. Muškarce je kažnjavala tako što bi ima ubijala supruge.
Kasniji istoričari koji su se bavili slučajem Darje Saltikove smatraju da je ona bila sadista koja je uživala u poniženju i nanošenju bola svojim podređenima.
Niko nije mogao ni da nasluti u kojim razmerama se dešavalo mučenje na njenom imanju. Sve dok 1762. godine, dva kmeta nisu otputovala u Sankt Peterburg da mole caricu Katarinu II da ih spase. Jedan od muškaraca koji je izašao pred caricu imao je tri žene, i sve tri su stradale od ruke Saltikove.
Carica je naložila da Visoka škola pravde istraži zločine Saltikove, što je uključivalo ispitivanje svedoka i zapisa sa imanja. Šest godina kasnije, Saltikovoj je javno suđeno za zločine i ubistva svojih sluškinja.
Osuđena je na doživotni zatvor 1768. godine, nakon javnog premlaćivanja na Crvenom trgu u Moskvi. Uspela je da izbegne smrtnu kaznu, najverovatnije zbog svog statusa zemljoposednika, pa su prema tadašnjem zakonu o feudalnim posedima kmetovi su smatrani njenom imovinom. Bila je vezana lancima za platformu i primorana da nosi znak oko vrata sa natpisom: “Ova žena je mučila i ubijala”.
Saltikova je poslata na odsluženje kazne u Ivanovski manastir u Moskvi nakon što je priznala krivicu za ubistvo 138 sluškinja. Zbog svojih zločina bila je okovana u podzemnoj tamnici manastira i držana u mraku 11 godina. Kasnije je prebačena u prostoriju sa jednim prozorom.
Saltikova je u manastiru provela 33 godine pre nego što je umrla u 71. godini, 27. novembra 1801. godine.
Izvor: Nacionalna geografija Srbija / Foto: Profimedia
