Da je život jednostavan, ali ga mi komplikujemo, upozorio nas je pre više od 2.000 godina kineski filozof Konfučije. Uprkos svemu, toliko vekova kasnije, i dalje smo stručnjaci da sebi zakomplikujemo život. Ovo je deset najčešćih načina na koji to radimo, poručuje psiholog Danijela Vajt.
Odlažemo
Ako nam je omiljena reč “sutra ću”, pre ili kasnije osetićemo kao da nas veliki talas, sastavljen od svih odloženih obaveza, preplavljuje. Jedini način da izbegnemo talas je da uđemo u vatru i da se uhvatimo u koštac sa obavezama kojih je sve više. Kada “sutra” zamenimo sa “sada”, život će nam biti mnogo lakši i lepši jer ništa ne čisti um kao završavanje stvari. U suprotnom, ostajemo u začaranom krugu gde svaki novi zadatak, obaveza, projekat, komplikuje ne samo dan, nego i život.
Brinemo
Paradoksalno, ali što više brinemo, više problema imamo. Jer, briga nije čarobni štapić koji rešava naše muke, već ima parališuće dejstvo, sprečava nas da se aktiviramo kako bismo problem rešili i zamagljuje pogled, pa ne vidimo očigledna rešenja. Energija koju posvećujemo problemu može biti pametnije potrošena – na traženje rešenja. Posebna priča je kad brinemo bez osnova, praveći slona od miša i tražeći problem tamo gde ga realno nema, ali ga pravimo hipotetičkim “šta ako?”
Čekamo
Mnogim ljudima život prođe u čekanju – da zasija sunce, prestane kiša, prođu vrućine, smire se vetrovi. Čekajući idealan dan, ne odlaze u šetnju, na izlet, u park. Čekajući savršenog partnera, žive bez ljubavi. Čekajući idealnu poslovnu priliku, propuštaju dobre. Čekaju da se stvore uslovi za osnivanje porodice i neretko ostaju bez iste. Izreka “Ko čeka, taj dočeka” nije uvek dobar izbor. Jer, kao što temperatura nikad nije savršena, nisu ni životne okolnosti. Ali, to nije razlog da ne izađemo i ne zaplešemo po kiši.
Ne znamo da kažemo NE
Osobe koje uvek izlaze u susret svima, od kolega do članova porodice, komplikuju svoj život. Jer, u jednom trenutku neće uspeti da izađu na kraj sa svim obavezama, pa će pući. Zatim će osetiti krivicu što su se “ispraznili” na nekom ko to najmanje zaslužuje i tako u krug. Razmislite o prioritetima, dobro procenite svoje vreme i naučite da kažete ne. Svet, kao i vaša firma, nastaviće da postoje, čak i ako odete na odmor, a kolega će konačno naučiti kako da iskopira tekst ako mu pristojno kažete da nemate vremena da mu to ponovo pokazujete.
Žurimo
Ko je produktivniji? Osoba koja fokusirano i smireno radi ili ona koja sve vreme govori “žurim” nervozno gledajući na sat? Žurba nas ne čini efikasnijim, već stvara paniku i proizvod rada je lošiji, a to nam se kasnije vraća kao bumerang. Postoje situacije kad je brzina opravdana, jer vas je, na primer, šef kasno obavestio o pomerenim rokovima, ali u redovnim okolnostima se trudite da zadatke rasporedite i radite smireno i produktivno, pa ćete sebi pojednostaviti posao i život. Izbegavajte kampanjski rad jer se loše odražava na zdravlje i na kolegijalnu atmosferu.
Žalimo se
Od žalopojki nemamo ništa, osim gorkog ukusa u ustima. Umesto da se bavimo onim što nemamo, treba da budemo zahvalni za sve što imamo. Umesto razmišljanja o stvarima koje smo u prošlosti mogli da uradimo drugačije i aktivnostima koje ćemo preduzeti u budućnosti, treba da se usredsredimo na iskorišćavanje sadašnjeg trenutka.
Očekujemo previše
Velika očekivanja su jedan od najvećih problema današnjeg čoveka. Što više očekujemo od partnera, prijatelja, posla, života, veća je šansa da budemo razočarani. Umesto toga, trebalo bi da prihvatimo stvarnost, da shvatimo da se ljudi menjaju, da stvari često izmiču kontroli i da je neophodno da budemo fleksibilni kako bismo što bezbolnije prošli izazove koje život nosi.
Poredimo se sa drugima
I pre pojave Fejsbuka i Instagrama voleli smo da se poredimo sa drugarima iz klupe, kolegama sa fakulteta, ali društvene mreže su to podigle do neslućenih razmera. I ne samo da smo zbog toga nezadovoljniji sobom, već sebi zadajemo sve više zadataka ne bismo li dostigli zacrtano.
Ne opraštamo
Dečko nas je prevario, prijatelj izneverio, kolega ogovarao? I to je život. Ogorčenost, mržnja i bes nas truju i sprečavaju da živimo punim plućima. Među oproštajima koje treba da damo ako želimo jednostavniji život je i onaj najvažniji – da oprostimo sebi što nismo uradili baš sve što smo zacrtali.
Izbegavamo konflikt
Nije problem u svađama, već u načinu na koji im pristupamo. Rasprave bez slušanja sagovornika, uz agresivni ton i pretnje ne donose ništa dobro, ali isto važi i za izbegavanje konflikta. Guranje problema pod tepih neće uticati da oni nestanu, naprotiv, dočekaće nas još prašnjaviji i veći, pa umesto da glumimo noja koji gura glavu u pesak, život ćemo pojednostaviti ako se suočimo sa neprijatnostima.
Preuzeto: Prva.rs
