Saveti 14 fakulteta u Beogradu dostavili su informaciju o poskupljenju školarina za sledeću akademsku godinu Rektoratu Univerziteta u Beogradu, a prema podacima u koje je Tanjug imao uvid najskuplje studiranje će biti na Arhitektonskom i Elekstrotehničkom fakultetu.
Samofinansirajući studenti na Arhitektonskom fakultetu moraće da uzdvoje 300.000 dinara kako bi platili prvu godinu studiranja, dok će za studente viših godina studija cena biti 276.000 dinara. Ove godine akademci koji nisu bili na budžetu plaćali su školarinu na ovom fakultetu 240.000 dinara.
Odmah iza Arhitektonskog po ceni studiranja ističe se Elektrotehnički fakultet, smer za Softverski inženjering gde će godina koštati 282.000 dinara. Ove godine na istom smeru studenti su plaćali školarinu 243.500 dinara.
Na smeru Elekstrotehnika i računarstvo godina je koštala 108.000 dinara,a za sledeću će biti potrebno izdvojiti 126.000 za one studenete koji ne budu na budžetu.
Građevinski fakultet podigao je cenu za 20.000 dinara po godini, što znači da će akademci plaćati umesto dosadašnjih 100.000, zapravo 120.000 dinara godinu studiranja.
Mašinski fakultet procentualno je najviše podigao cenu školarine za čitavih 46, osam odsto, pa tako će godina za samofinasirajuće umesto 72.000 koštati 108.000 dinara, što ga opet ne svrstava među fakultete sa najskupljom školarinom na Univerzitetu u Beogradu.
Samofinasirajući studenti su na Saobraćajnom fakultetu ove ove godine plaćali školovanje 108.000 dinara, a od sledeće ona će koštati 130.000 po godini.
Tehnički fakultet u Boru povećao je školarinu na 60.000, umesto 50.000 koliko se plaćalo ove godine.
Fakultet organizacionih nauka, koji je jedan među napopularnijim za izbor studenata sa ovogodišnjih 145.000 dinara , poigao je cenu studiranja po godini na 159.000 dinara za osnovne studije.
Na Pravnom fakultetu u Beogradu za studente koji nisu na budžetu, godina će umesto 99.000 koliko je koštala do sada biti 114.000 dinara.
I Ekonomski fakultet na kome je školarina bila između 97.175 i 121.863 dinara podigao je iznos školarine na iznos od 106.212 do 139.754 dinara.
I budući učiteljii i vaspitači moraće da izdvoje šest hiljada dinara više da plate sledeću akademsku godinu, koja će koštati sada 108.000 dinara na Učiteljskom fakultetu u Beogradu.
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja podigao je cenu studiranja sa 148.500 na 150.000 dinara, dok je Fizički fakultet poskupeo sa 60.000 na 66.000 dinara.
Samofinansirajući studenti na Biološkom fakultetu moraće da izdvoje 100.000 dinara za godinu ubuduće, koja je do sada koštala 90.000 dinara, a za 10.000 dinara poskupela je i školarina na Geografskom fakultetu gde je koštala 86.000, a od ove godine koštaće 96.000 dinara.
Dekani pojednih fakulteta u izjavama medijima posle sednice Senata Univerziteta u Beogradu, koja je održana prošlog meseca, najavljujući veće cene, objasnili šta su razlozi poskupljenja školarina.
Dekan Biološkog fakulteta prof. dr Ljubiša Stanisavljević kazao je da su upisne kvote na tom fakultetu za buduće brucoše iste kao i prošle godine.
„Što se tiče školarinea, povećane su za 10 odsto. Moram da napomenem da je to povećanje bilo minimalno, imajući u vidu da Biološki fakultet u poslednjih 14 godina nije povećavao školarine“, rekao je Stanisavljević.
Kako je naveo, školarine na Biološkom su i sada na donjoj lestvici školarina fakulteta na UB.
„Bile su 90.000 dinara za osnovne akademske studije, a sada će biti 100.000 godišnje. Na specijalističim studijama su bile 100.000, sada će biti 110.000, a na doktorskim je bilo 110.000, sada je 120.000“, pojasnio je dekan.
Dekan Fakulteta organizacionih nauka prof. dr Milan Martić kazao da su školarine na toj visokoškolskoj ustanovi povećane imajući u vidu stopu inflacije, te da su na tom fakultetu korigovan za 9,2 odsto na FON-u za osnovne studije u odnosu na prošlu godinu.
Dekan Ekonomskog fakulteta prof. dr Žaklina Stojanović navela je da će jedna trećina studenata koji će se upisati na Ekonomski fakultet pretpreti posledice povećanja školarine i snositi deo ukupnog povećanja cena.
„Ekonomski fakultet u Beogradu ima odredbu koja je definisana odlukom Saveta da se školarine usklađuju sa stopom inflacije. Ove godine smo, imajući u vidu težinu situacije u kojoj se nalazimo, taj procenat ipak prilagodili na način da se odnos između tereta koji preuzima student i njegova porodica i Ekonomski fakultet podeli na dva prema jedan i povećanje školarina je za 9,1 odsto“, rekla je Stojanović.
