Ispostavilo se da je šezdesetih godina prošlog veka industrija šećera plaćala naučnicima da u istraživanjima umanje vezu između šećera i srčanih bolesti. Krivica je prebačena na zasićene masti koje su proglašene glavnim uzročnikom, otkrivaju nedavno obelodanjeni dokumenti.
Interni dokumenti industrije šećera koje je nedavno otkrila Kristin E. Kerns (na postdoktorskim studijama na Univerzitetu Kalifornija u San Francisku), a koji su objavljeni u časopisu JAMA, pokazuju da je tokom pet decenija industrija šećera u velikoj meri oblikovala istraživanja o ulozi ishrane i srčanih bolesti koja imaju uticaja i na današnje dijetetske preporuke. Dokumenti otkrivaju da je 1964. Džon Hikson, jedan od glavnih direktora u industriji šećera, razmatrao sa kolegama plan o tome da se promeni javno mnenje o šećeru, putem istraživanja, informativnih i zakonodavnih programa. Naime, u to vreme je počelo da se ukazuje na vezu između šećera i povećanog broja srčanih bolesti. Čelnici industrije šećera vešto su, zajedno sa „pogodnim“ naučnicima, iskoristili činjenicu da se istovremeno istraživala i uloga zasićenih masti i holesterola kao faktora rizika za ove bolesti.
Istraživači su potplaćeni
Dokumenti pokazuju da je trgovinska grupa Sugar Research Foundation, danas poznata kao Sugar Association, platila trojici naučnika sa Harvarda oko 50.000 dolara da 1967. objave pregled istraživanja o šećeru, masti i srčanim bolestima. Istraživanja koje će biti pregledana izabrala je Sugar Association, a članak objavljen u prestižnom časopisu New England Journal of Medicine minimizovao je vezu između šećera i zdravlja srca, prebacujući odgovornost na zasićene masti.
Pedeset godina kasnije, ispostavlja se da industrija hrane i dalje utiče na naučna istraživanja o ishrani. Prošle godine, u članku objavljenom u Njujork Tajmsu, otkriveno je da je Koka kola, najveći svetski proizvođač bezalkoholnih pića, izdvajala milione dolara za istraživanja kojima je trebalo ublažiti vezu između zaslađenih napitaka i gojaznosti. U junu ove godine, agencija AP je objavila da su proizvođači bombona finansirali istraživanja u kojima su iznošene tvrdnje da deca koja jedu bombone teže manje od vršnjaka koji ih ne jedu.
Ni naučnici sa Harvarda, ni čelnici industrije šećera koji su ih plaćali nisu više među živima. Jedan od tih naučnika, D. Mark Hegsted, bio je šef za ishranu ministarstva poljoprivrede SAD, kada je 1977. učestvovao u stvaranju preporuka za ishranu, a drugi naučnik, dr Frederik Dž. Ster bio je šef odseka za ishranu na Harvardu.
„Po zakonu, naučnici nisu bili dužni da otkriju izvore finansiranja“
U izjavi koju je časopisu JAMA prosledila Sugar Associtation kaže se da je istraživanje iz 1967. objavljeno u vreme kada medicinski časopisi nisu tražili od naučnika da otkriju izvore finansiranja. Primera radi, New England Journal of Medicine je to počeo da traži tek od 1984. godine. Ova asocijacija brani istraživanja koja finansira industrija jer ona doprinose naučnoj debati i ističu da istraživanja rađena tokom nekoliko decenija zaključuju da „šećer nema jedinstvenu ulogu u obolevanju od srčanih bolesti“.
Ovo otkriće je važno jer debata o relativnoj opasnosti od šećera i zasićenih masti traje i danas, kaže dr Stenton Glanc, profesor medicine na UCSF. Decenijama su stručnjaci podsticali Amerikance da smanje unos masti, što je dovelo do toga da mnogi ljudi konzumiraju manje masti a više šećera. Mnogi naučnici smatraju da je upravo takva ishrana dovela do epidemije gojaznosti u SAD.
„Industrija šećera je uradila pametnu stvar, jer istraživanja, posebno ako su objavljena u renomiranim časopisima, oblikuju naučnu diskusiju“, kaže dr Glanc.
Industrija šećera oblikovala pogrešne preporuke o ishrani u celom svetu
Na primer, dr Hegsted je svoje istraživanje iskoristio da utiče na vladine preporuke za ishranu, u kojima je istaknuto da zasićene masti utiču na pojavu srčanih bolesti, dok je šećer, okarakterisan kao namirnica koja sadrži tzv. prazne kalorije, bio odgovoran za pojavu karijesa. I danas je upozorenje o zasićenim mastima „kamen temeljac“ vladinih dijeteteskih preporuka, iako odnedavno Američka asocijacija za srce, Svetska zdravstvena organizacija i drugi zdravstveni zvaničnici upozoravaju i na to da previše šećera može da poveća rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Dr Volter Vilet, šef odeljenja ishrane na Harvardovoj školi za javno zdravlje, kaže da je akademski konflikt interesa umnogome promenjen od šezdesetih godina, ali da su otkriveni dokumenti podsetnik „zašto bi istraživanja trebalo da budu finansirana iz javnih fondova, a ne iz onih u kojima industrija ima glavnu reč“.
„Prema podacima kojima danas raspolažemo, znamo da su rafinisani ugljeni hidrati i posebno zaslađeni bezalkoholni napici faktori rizika za kardiovaskularne bolesti, ali da je vrsta masti koja se konzumira takođe veoma važna“, kaže prof. Vilet.
Preuzeto: Zdravahrana.com
