Prema proračunima Ujedinjenih nacija, svetska populacija je prešla simboličnu granicu od osam milijardi ljudi. U poslednjih 11 godina svetska populacija se povećala za milijardu. Istovremeno, stručnjaci upozoravaju da umesto straha od prenaseljenosti treba da se fokusiramo na preteranu eksploataciju prirodnih resursa od strane najbogatijih Zemljana.
Zemlja ima tri puta više ljudi nego 1950. godine, kada je na planeti živelo 2,5 milijardi ljudi. Prema procenama UN, stanovništvo će nastaviti da raste u narednim decenijama, ali sporije nego ranije i različito u zavisnosti od regiona. Uzimajući u obzir povećanje očekivanog životnog veka i broja ljudi u reproduktivnom dobu, 2030. godine na Zemlji će biti oko 8,5 milijardi ljudi, 2050. godine 9,7 milijardi, a osamdesetih godina prošlog veka svetska populacija će dostići vrhunac sa oko 10,4 milijarde ljudi. , a zatim će broj početi da se smanjuje.
Eksperti: Trebalo bi da se fokusiramo na prekomernu eksploataciju prirodnih resursa
„Osam milijardi ljudi je prekretnica za čovečanstvo“, rekla je šefica Populacionog fonda UN (UNFPA) Natalija Kanem. Istovremeno je pozdravila povećanje očekivanog životnog veka i pad smrtnosti majki i dece. Ali svestan je da neće svi proslaviti trenutak kada će na Zemlji biti osam milijardi ljudi. „Neki ljudi brinu da je naš svet prenaseljen. Ali naglašavam da sam broj ljudi nije razlog za strah“, rekao je šef UNFPA Kanem.
I drugi stručnjaci upozoravaju da umesto straha od prenaseljenosti, treba da se fokusiramo na prekomernu eksploataciju prirodnih resursa od strane najbogatijih Zemljana. Džoel Koen iz Populacione laboratorije na Univerzitetu Rokfeler u Njujorku rekao je da pitanje koliko ljudi Zemlja može da podrži mora da uzme u obzir prirodne granice i ljudske izbore.
Prema njegovim rečima, krivi su ljudi svojim odlukama što čovečanstvo svake godine troši mnogo više prirodnih resursa, poput šuma i zemljišta, nego što ih planeta može da zameni. Zbog prekomerne potrošnje fosilnih goriva i nastalih emisija ugljen-dioksida, atmosfera se zagreva.
“Mi smo glupi. Ne gledamo unapred. Mi smo pohlepni.”
Najnoviji klimatski izveštaj UN pominje rast stanovništva kao jedan od uzroka povećanja emisije gasova staklene bašte, ali je manje važan od ekonomskog rasta. “Mi smo glupi. Ne gledamo unapred. Pohlepni smo. Ne koristimo informacije koje su nam dostupne. Tu je problem sa odlukama”, rekao je Koen.
„Naš uticaj na planetu mnogo više zavisi od našeg načina života nego od našeg broja“, rekla je Dženifer Sjuba, istraživač u istraživačkom centru Vilson centra u Vašingtonu. „Lenjo je i štetno što stalno ukazujemo na prenaseljenost“, rekla je ona i smatrala da najbogatiji, koji najviše troše, time krivnju za probleme planete prebacuju na zemlje u razvoju sa najvećim rastom stanovništva.
Prema Global Footprint Netvork-u i VVF-u, za život prosečnog građanina Indije bio bi potreban kapacitet od 0,8 Zemlje godišnje, a ako bi svi živeli kao građani Sjedinjenih Država, kapacitet od pet Zemlja.
Koen je istakao da trenutno proizvodimo dovoljno hrane za osam milijardi ljudi, ali u svetu i dalje ima 800 miliona hronično neuhranjenih ljudi. Koncept „previše nas je“ izbegava teži problem da li koristimo svo svoje znanje da bismo ljude učinili što zdravijim, efikasnijim, srećnijim, miroljubivim i progresivnijim, smatra on.
Prosečna stopa nataliteta širom sveta već neko vreme opada
Jedno od najsloženijih populacionih pitanja je kako kontrolisati natalitet uz poštovanje prava žena. NVO Projekat Dravdovn pominje obrazovanje i planiranje porodice među stotinama rešenja za zaustavljanje globalnog zagrevanja.
Prosečna stopa nataliteta širom sveta već neko vreme opada. Dok je 1950. godine žena rađala u proseku petoro dece, natalitet je prošle godine bio 2,3 i predviđa se da će do 2050. godine pasti na 2,1. „Došli smo do tačke u kojoj većina ljudi živi u zemlji u kojoj je stopa nataliteta ispod stope za obnovu stanovništva“, rekla je Rejčel Snou iz UNFPA.
Niža stopa nataliteta doprinosi i sporijem rastu stanovništva. Najviša stopa od 2,1 odsto bila je između 1962. i 1965. godine, 2020. je već bila manja od jedan odsto, a do 2050. trebalo bi da padne na 0,5 odsto godišnje.
S druge strane, povećanje životnog veka značajno doprinosi porastu stanovništva. To je 2019. bilo 72,8 godina, devet godina više nego 1990. Prema prognozama UN, prosečan životni vek će se povećati na 77,2 godine do 2050. godine.
Zbog dužeg životnog veka i niže stope nataliteta, stanovništvo na Zemlji će biti sve starije. Trenutno je oko desetine svetske populacije starije od 65 godina, a 2050. godine očekuje se da će 16 odsto Zemljana biti starije od 65 godina.
Indija će imati najveću populaciju, a ne više Kina
Postoje velike razlike širom sveta, u zavisnosti od regiona. UN procenjuju da će osam zemalja najviše doprineti rastu stanovništva do 2050: DR Kongo, Egipat, Etiopija, Indija, Nigerija, Pakistan, Filipini i Tanzanija.
Očekuje se da će Indija prestići Kinu kao najmnogoljudnija zemlja već sledeće godine. U Kini trenutno ima oko 1,4 milijarde ljudi, u Indiji nešto manje, ali će Indija uskoro prestići svog severnog suseda, gde će stanovništvo tada početi da opada, tako da će ih do 2050. godine biti 1,3 milijarde, a do kraja veka samo oko 800 miliona. U Indiji, s druge strane, očekuje se da će stanovništvo porasti na 1,7 milijardi do 2050. godine.
