Dom zdravlja u Kuli dobiće ove godine novu zgradu specijalističkih službi, što će rešiti prostorni problem lokalnog zdravstva
DOM zdravlja u Kuli dobiće ove godine novu zgradu specijalističkih službi, što će rešiti prostorni problem lokalnog zdravstva, koje je, prema rečima direktora DZ dr Žarka Ševina, urušeno i finansijski i kadrovski. Dosadašnji specijalistički objekat, izgrađen 1987. godine na Telečkoj kosi, potonuo je 30 santimetara, usled čega su popucali zidovi ordinacija, iz kojih je većina specijalista zbog toga iseljena i smeštena u skučen prostor ambulante opšte prakse.
Novo zdanje biće podignuto u centru grada, na zgarištu Narodne biblioteke, koja je izgorela 2008. Prema ugovoru, koji je opština Kula, kao osnivač DZ, sklopila sa Ministarstvom privrede, u izgradnju specijalističkog objekta biće uloženo oko 130 miliona dinara, od čega će opština obezbediti 75, a Vlada Srbije 55 miliona. Prema projektu kompanije “Euro gardi grup” iz Novog Sada, specijalistički objekat bi trebalo da bude završen za 210 dana, odnosno, do kraja godine.
– Radovi će početi 20. februara rušenjem ostataka biblioteke. Novi specijalistički objekat imaće prizemlje i dva sprata, a biće povezan pasarelom sa ambulantom opšte prakse. Biće to manje zdanje od prethodnog, jer će biti prilagođeno suženom obimu zdravstvene zaštite, koji nam je namenilo resorno ministarstvo – predočio je dr Ševin.
Prema njegovim rečima, u novoj zgradi specijalističkih službi neće biti plućnog, očnog i kožnog lekara.
– Više ne postoji pneumoftiziologija kao specijalnost, a pulmologija, kao njena zamena, može biti zastupljena samo u bolnicama. Na 44.500 stanovnika nećemo imati nijednog oftalmologa, a morali smo i da otkažemo dolazak dermatovenerologa, koji je bio angažovan kao gostujući lekar. Poražavajuć je podatak da u celom Zapadnobačkom okrugu rade samo dva kožna lekara, jedan u Somboru i drugi u Odžacima – izneo je dr Ševin.
DZ je 2007. godine imao 64 lekara, pet godina kasnije 59, a trenutno ih je 41. One koji su otišli u penziju nemoguće je nadomestiti zbog Uredbe o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru.
– Nedostaju lekari opšte prakse, čijim bi zapošljavanjem omogućili da oni koji sada rade odu na specijalizaciju. Trebalo bi da imamo tri ginekologa, a trenutno radi samo ginekolog koji je u penziji. Prosek godina lekara opšte prakse je 56. Neophodno je zaposliti mlade i zbog toga što lekari stariji od 55 godina imaju pravo da odbiju da rade u Hitnoj pomoći, što je veliki problem – istakao je dr Ševin.
AGONIJA DRŽAVNIH APOTEKA
DOM zdravlja je, predočava dr Ševin, suočen sa agonijom državnih apoteka.
– U opštini postoji sedam državnih i 12 privatnih apoteka, od kojih 11 izdaje lekove na teret FZZO, bez obaveze sprovođenja javne nabavke, što je nelojalna konkurencija. DZ duguje više od 100 miliona dinara za lekove, koje dobavljači zato dostavljaju na kašičicu, na avansno plaćanje, ili ih uopšte ne isporučuju. Bez lekova nema ni marže, od kojih državne apoteke zarađuju, pa je ponestalo novca za plate 25 farmaceuta u DZ – naveo je dr Ševin.
Izvor: www.novosti.rs
