Uobičajeno je mišljenje da se problem sa proširenim venama olakšava ako se noge drže malo podignute, kako bi se smanjio pritisak na oslabljene zidove vena. Engleski pronalazač Endrju K. Flečer tvrdi suprotno – da pomaže ako blago podignemo uzglavlje kreveta.
Endrju Flečer preporučuje da se uzglavlje kreveta podigne 15 cm više od nogu. Naravno da ova teorija deluje čudno na prvi pogled. Međutim, g. Flečer tvrdi da je taj način spavanja pomogao njegovoj supruzi koja je patila 16 godina od proširenih vena na nogama, a nakon 4 nedelje spavanja na nagnutom krevetu, stanje joj se popravilo.
Kako ovaj originalni izumitelj objašnjava ovo poboljšanje? G. Flečer je pošao od načina na koji biljke uspevaju da crpu vodu neophodnu za rast i razvoj duboko iz zemlje do visina od preko 100 metara, u slučaju džinovskog drveća kao što su npr. sekvoje. Na prvi pogled, drveće to čini nasuprot sili teže, a kapilarna teorija i osmoza ne pružaju teorijski model kako se ovo događa. Na osnovu sopstvenog posmatranja i istraživanja, g. Flečer je ponudio logično objašnjenje, koje je potkrepio sa nekoliko jednostavnih eksperimenata koje možete i sami da izvedete.
Kako to radi drveće
Prema g. Flečeru, preko 95% vode koje drveće pomoću korena crpe iz zemlje ispari u okolinu preko lišća. U ispareloj tečnosti nema mineralnog sadržaja. Ali, tečnost koja ostane u drvetu sadrži razne mineralne soli koje su uzete uz tla, kao i šećere koje proizvodi samo drvo. Isparavanje vode dovodi do toga da se soli i šećeri koncentrišu u lišću. Koncentrisanje tečnosti (biljnog soka) dovodi do stvaranja rastvora koji je veće specifične težine nego tečnost koja se crpi iz korena pre nego što ispari. Zbog razlike u specifičnoj težini, usled sile gravitacije teži rastvor pada prema dnu drveta (što se recimo jasno vidi pri sakupljanju javorovog sirupa, ili kad u vodu naspete sok na rastvaranje – možete da vizuelno pratite kako teža, obojena tečnost, pada prema dnu). Zato se sok biljke sliva dole niz floeme, kanale koji idu kroz najdublji sloj kore drveta.
Kako svaka akcija ima svoju reakciju, to se dešava i u ovom slučaju. Tečnosti koje se slivaju dole deluju kao poklopac na špricu, čije povlačenje dovodi do toga da špric usisava vodu ako ga držimo u posudi. Kretanje težih sokova nadole čini da se tečnost manje specifične težine penje naviše. Ova ređa tečnost se penje uglavnom kroz ksileme, cevasto drveno tkivo čija je glavna uloga upravo transport vode. Tako floeme i ksileme čine zatvoreni sistem cirkulacije tečnosti u biljkama.
Ovako predstavljeno, drveće nudi jednostavan model crpne pumpe koju pokreću samo toplota (koja izaziva isparavanje tečnosti, ostavljajući gušći rastvor) i sila zemljine teže, koja vuče teži rastvor nadole, što stvara potisak nalik na onaj kojim se ručicom šprica uvlači tečnost kroz iglu, jer su ksileme i floeme povezan zatvoren transportni sistem.
Pomoć venama
Ljudski krvotok je takođe zatvoren cirkulatorni sistem, na koji se takođe može primeniti ovaj princip. Mada postoji nekoliko različitih teorija zašto dolazi do priširenja vena, posledice su vidljive – krv se nakuplja u venama donjeg dela tela, najčešće nogu, ili rektuma (hemoroidi), i tu se zadržava, stvarajući splet proširenih nateklih vena. Venski sistem iz nekog razloga nema dovoljno snage da vrati svu krv koja u njega dospe nazad do pluća, gde će biti ponovo obogaćena kiseonikom.
Dakle, šta će se zapravo dogoditi ako provedemo nekoliko sati ležeći sa nogama malo niže od glave? Kada spavamo sasvim horizontalno, nema nikakvog uticaja gravitacije na naš cirkulatorni sistem. Ali, ako su nam noge nagnute na dole, sila gravitacije počne vrši dodatni potisak na arterijsku krv napunjenu otpadnim produktima metabolizma i mineralima, koja je samim tim gušća, koja dospeva u bubrege odakle prelazi u venski sistem, čime se stvara mali ali konstantan dodatni potisak naviše na venski sistem, upravo kao što slivanje gustog soka biljaka niz kanale floema u kori dovodi do podizanja na velike visine čiste vode iz korenskog sistema kroz kanale u unutrašnjosti drveta (ksileme). Tako će zahvaljujući malom nagibu u stanju mirovanja vene biti u stanju da malo-pomalo ispumpaju višak nakupljene ređe krvi tokom više sati sna, što je svakako značajna pomoć cirkulatornom sistemu.
Vredi proveriti
Naravno, treba biti svestan da je ovo samo zanimljiva teorija i da nije medicinska ispitana ni dokazana. A ni ljudski cirkulatorni sistem nije identičan sistemu biljaka, jer ima pogonsku pumpu – srce. U svakom slučaju, ova teorija bar zaslužuje da se proveri. Postoje zanimljiva svedočenja ljudi koji su ovaj metod isprobali. Nekoliko posetilaca sajta g. Flečera koji su se potrudili da svoj krevet nagnu pod preporučenim uglom (potpisani kao Karen, Alun, Peni, Džud, Old Dragon, Old Bajker i Veverica), poslali su fotografije koje prikazuju njihove vene pre i posle nekoliko nedelja spavanja na krevetu čije je uzglavlje 15cm više.
Preuzeto: Zdravahrana.com
