Uvođenje ratnog stanja u Nagorno-Karabahu ponovo je rasplamsalo stari sukob, ali i povećalo strahove svetske javnosti koja već oseća posledice ukrajinske krize.
Predsednik nepriznate Republike Nagorno-Karabah Araik Harutjunjan potpisao je ukaz o privremenom ograničavanju prava i sloboda zbog uvođenja ratnog stanja.
Prema uredbi, ograničeno je pravo na slobodu okupljanja, a zabranjeni su i štrajkovi.
– Pored toga, obustavlja se rad organizacija koje se bave propagandom ili drugim aktivnostima usmerenim protiv odbrambenih sposobnosti i bezbednosti Republike Arcah – navedeno je na Telegramu.
Prethodno je rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da su Oružane snage Azerbejdžana ušle u zonu odgovornosti ruske mirovne misije u Nagorno-Karabahu i izvele četiri udara na oružane formacije Nagorno-Karabaha, koristeći bespilotnu letelicu Bajraktar TB2 u blizini sela Furuh.
Oružane snage Azerbejdžana su od 24. do 25. marta, kršeći odredbe trilateralne izjave lidera Rusije, Azerbejdžana i Jermenije od 9. novembra 2020. godine, ušle u zonu odgovornosti ruskog mirovnog kontingenta u Nagorno-Karabahu i postavle osmatračnicu, navedeno je u saopštenju.
Osim toga, početkom marta, tokom još jednog okršaja, Azerbejdžanci su oštetili gasovod u Karabahu zbog čega meštani nekoliko dana nisu imali ostali grejanje.
Za sada, to je najveće povećanje tenzija u poslednje vreme, a obe strane su povezane i sa Ukrajinom.
Jermeni tvrde da Azerbejdžan koristi priliku dok je svet fokusiran na Ukrajinu, kako bi napredovali u Karabahu.
Iako je Azerbejdžan, sporazumom iz 2020, vratio deo svojih teritorija, očigledno hoće još.
– Iskorišćavajući rusku preokupaciju u Ukrajini, provokacije Azerbejdžana protiv mirnog naroda su porasle – rekao je Artak Beglarijan, ministar samoproklamovane Republike Nagorno-Karabah.
Sa druge strane, Baku je krivio Jermeniju za kršenje primirja, ali i ruske mirovnjake.
– Ili mirovnjaci ne obavljaju svoje zadatke ili dopuštaju Jermenima da krše primirje – naveo je azerbejdžanski provladin portal Report.az.
Još jedan tamošnji portal, Caliber.az, optužio je ruske trupe za razne koruptivne radnje, ali nisu ponudili nikakve dokaze za to.
– Tenzije rastu proteklih nekoliko nedelja… ali ko to omogućava ovim banditima u Karabahu – stoji u članku od 7. marta.
Osim toga, pometnju je uneo i snimak koji, navodno, prikazuje da ruske trupe odlaze u Ukrajinu, što su vlasti Karabaha negirale.
Ipak, verbalni okršaji se zasnivaju na bombastičnim medijskim izveštajima, dok zvaničnici za sada ćute.
Pojedini analitičari strahuju da bi rusko-ukrajinski sukob mogao i te kako da utiče i na Nagorno-Karabah, i da bi bio poslednji ekser u kovčegu Grupe iz MInska. U pitanju je OEBS-ova grupa za obezbeđivanje mirnog rešenja konflikta između Bakua i Jerevana. Međutim, znatno je marginalizovana nakon sporazuma iz 2020, pogotovo jer se povećala uloga Moskve, ali i odbijanje Azerbejdžana da nastavi sa tim formatom.
Godinama su sastanci Grupe iz Minska, kojom su predsedavale SAD, Francuska i Rusija, bili mesto gde su Moskva i Zapad sarađivali, ali to izgleda više nije slučaj. Želja Zapada da potpuno izoluje Rusiju mogla bi da zaustavi sve dosadašnje napore.
Ukoliko bi ruski mirovnjaci zaista napustili sporno područje, nastao bi problem pogotovo po Jermeniju. Za tzv. Republiku Nagorno-Karabah bi to bilo egzistencijalno pitanje.
Rat usred korone
Podsetimo, 2020. godine razbuktao se sukob Azerbejdžana i Jermenije zbog sporne teritorije. Nakon nekoliko nedelja borbi, potpisan je mirovni sporazum između dve zemlje.
Jerevan, Baku i Rusija su u novembru 2020. saopštili da je postignut sporazum o zaustavljanju rata u regiji Nagorno-Karabah, koji predviđa povratak okupiranih azerbejdžanskih teritorija i raspoređivanje ruskih mirovnih snaga, nakon što su azerbejdžanske snage ubrzale tempo preuzimanja kontrole nad velikim delovima regije i približavanje njenom glavnom gradu.
– Jermenija je bila prinuđena da potpiše sporazum o prekidu rata u Nagorno-Karabahu da bi izbegla vojni kolaps – izjavio je tada jermenski premijer Nikol Pašinjan.
Uprkos smemu, Jerevan nije imao mnogo razloga za zadovoljstvo postignutim mirom.
Izgubili su kontrolu nad ogromnim delom Nagorno-Karabaha sporazumom.
Rusija se nedeljama opirala mirovnoj ulozi dok nije postalo jasno da Azerbejdžan preti zauzimanjem celog Nagorno-Karabaha. Na kraju je to sprečeno, ali je Azerbejdžan ipak odneo veliku pobedu.
Prema sporazumu, Azerbejdžan zadržava kontrolu nad zemljom koju je zauzeo tokom ovog poslednjeg sukoba, a dobiće i teritorije van Nagorno-Karabaha koje su do sada bile pod jermenskom kontrolom. Taj prenos kontrole će se odvijati u etapama.
Dogovoreno je da Jermenija vrati Azerbejdžanu region Kelbadžar do 15. novembra, a Lačin do 1. decembra. Takođe, Jermenija je morala do 20. novembra da preda i delove Adgamskog i Gazahskog regiona Azerbejdžana koje trenutno drži.
Uspostavljen je i takozvani Lačinski koridor širine pet kilometara koji je pod kontrolom mirovnjaka koje je poslala Rusija kako bi se obezbedila veza Jermenije i Nagorno-Karabaha.
Lačinski koridor će tako biti jedina veza Jermenije i teritorije koju kontrolišu Jermeni u Nagorno-Karabahu.
Preuzeto: 24sedam
Foto: AP Photo
