Svi bismo voleli da se u našoj deci kriju mali geniji, da baš oni budu napredni i ispred ostalih. Međutim, za početak pomozimo deci da dosegnu svoj biološki potencijal. Inteligencija ne zavisi samo od genetike, odnosno od broja nasleđenih nervnih ćelija, nego i od broja veza među neuronima. Upravo na uspostavljanju tih veza, ali i značaju njihovog ostvarivanja radili su stručnjaci Nikola Tesla Centra i tako je nastao Program NTC sistema učenja, čiji je cilj da stimuliše mentalni razvoj dece, razvije koordinaciju pokreta i motorike, brzinu razmišljanja i zaključivanja, ali i spreči poremećaj koncentracije i pažnje.
NTC je drugačiji pristup, pre svega u razvoju dece, jer smo svedoci da sve više mališana ima razvojne smetnje koje otežavaju proces učenja, a samim tim i kasnija postignuća neće biti u skladu sa biološkim potencijalom takve dece.
Ponudimo detetu izazov, da napravi nešto što je malo komplikovanije od onoga što može. Možemo da mu pokažemo kako smo mi to napravili, pa neka pokuša. Ako ne želi, možemo i na drugi način da ga motivišemo, jer je poznato da deca često uče imitirajući odrasle. Možemo reći da je to igra za mamu i tatu i za velike, da to nije za njega. Većina dece reaguje tako što upravo to pokuša da uradi. To je fiziološki mehanizam koji daje detetu osećaj sreće i samopouzdanja, jer radi nešto što su roditelji mislili da ne može. Ali ako pokušamo da ga nateramo da to uradi, stvara se suprotan osećaj.
Potrebno je, takođe, davati im podršku, pohvaliti njihove ideje, pričati o njima. Ako želi da uči o dinosaurusima, nemojte govoriti da je to glupo, da im to nije potrebno, da su te životinje izumrle i da su nebitne za njihov život. Nasuprot, nađite knjige o dinosaurusima, figurice, pogledajte na mapi sveta gde su živele pojedine vrste, kupite plastelin i pravite od toga male dinosauruse, donesite mahovinu i grančice, pomozite detetu da napravi mini park sa dinosaurusima, koje će ponosno pokazivati kao svoje remek delo. Učinite da dete bude ponosno na sebe, razvijajte njegovo samopouzdanje, pravite mu lepe uspomene.
Poželjno je da proces učenja liči na igru i kad god je to moguće koristite metode i igre, u kojima se usput i uči. Kada dete razmišlja kako da reši problem u igri, oseti sreću kada nađe rešenje. Zbog toga je potrebno da mu pokažemo načine koji liče na igru, jer će tako razmišljati, povezivati, nalaziti rešenje i pri tom misliti da se igra, a kasnije lakše naučiti ono što se od njega očekuje u školi. Jedna od štetnih aktivnosti je svakako mirovanje, koje danas kod dece može da bude i po nekoliko sati svaki dan. Čovek je fiziološki stvoren da hoda, tako da je jako važno da dete što više bude u pokretu jer tada će i ravoj mozga biti u skladu sa fiziologijom.
Period pre škole je najvažniji za razvoj mozga i glavni posao deteta je da se igra. Zaigrano dete ne čuje mamine pozive ”ručak je gotov” ili tatine ”idemo u park”. Dete je tada u posebnom stanju svesti, roditelji kažu ”isključeno”, a istina je zapravo suprotna – dete tada otkriva jedan novi svet, razmišlja i povezuje. Zato, nemojte im olakšavati kad naiđu na prepreku, postavite im izazove i omogućite im da uče kroz igru!
025.rs/redakcija/Bojana Tomić
