Može se reći da je era antibiotika umnogome smanjila klinički i epidemiološki značaj ovih bolesti, a dobrim delom uticala i na formu njihovog ispoljavanja. Ipak, utvrdjena mogućnost komplikacija nakon streptokoknih infekcija, kao i okolnost da se mogu javiti u formi manjih epidemija u školama ili obdaništima, čine ove bolesti i dalje predmetom interesovanja roditelja i lekara.
Dr Zoran Brajković, specijalista pedijatar i anesteziolog
Koje streptokoke uzrokuju anginu?
Ono što danas, u užem smislu, nazivamo streptokoknom anginom izaziva nekoliko desetina sojeva β hemolitičkog streptokoka grupe A. Samo za ovu bakteriju su vezane pojave tipične angine i post-streptokoknih komplikacija i ne treba ih mešati sa drugim streptokokama koje se mogu naći u različitim uzorcima tokom bakteriološke obrade (bris i sl.), kao što su Streptococcus pneumoniae, Streptococcus faecalis, kao i Streptokoke čije su „grupe” obeležene drugim abecednim slovima.
Kako se “dobija” angina?
Streptokokna angina spada u grupu infekcija koja se prenosi kapljičnim, dakle respiratornim putem. Inkubacija je kratka,2-5 dana. Može se javljati u formi manjih epidemija, u zatvorenim kolektivima. Za razliku od virusnih respiratornih bolesti, koje su češće u jesen i zimu, streptokokne bolesti nemaju pravilnu sezonsku distribuciju. Brojne statistike pokazuju da su ove bolesti veoma retke kod dece mlađe od 5 godina, dok je učestalost najviša kod školske dece.
Koje su manifestacije angine?
Tipična streptokokna angina se odlikuje relativno stalnim kliničkim tokom: osnovni simptomi su visoka temperatura, preko 38,5- 39 stepeni, bol u grlu, otežano gutanje, otok i bol lokalnih limfnih žlezda vrata. Lokalni nalaz u grlu je tipičan, sastoji se od izrazite hiperemije mekog nepca, nepčanih lukova i tonzila, često sa lokalnim otokom i enentemom. Klasični gnojni eksudat na krajnicima se može javiti u ranoj fazi bolesti, ali može i posle 48 sati, isto važi i za beličasto obložen jezik. U težim slučajevima, dolazi do pogoršanja opšteg stanja („intoksikacija”).
Ima li komplikacija?
Moguće komplikacije bolesti mogu biti u formi sekundarnih fokalnih gnojnih infekcija (Otitis media, osteomijelitis, septični artitis), ili kasnijih komplikacija koje se zovu i „nesupurativne”, koje nastaju na imunološkoj osnovi, od kojih su najvažnije reumatska groznica i akutni poststreptokokni glomerulonefritis. Pravovremena dijagnoza i terapija praktično isključuju mogućnost nastanka navedenih komplikacija.
Kako se postavlja dijagnoza angine i šarlaha?
Osnova dijagostike streptokoknih bolesti je uklapanje kliničke slike i bakterioloških nalaza – brisa ždrela. Pomoćna, ili dodatna dijagnostička sredstva (kompletna krvna slika, na primer) imaju dodatni, ali svojom prirodom, ograničeni značaj.
Kako se leče streptokokne infekcije?
Ukoliko, dakle, lekar ima pred sobom pacijenta sa tipičnom anamnezom, lokalnim nalazom u ždrelu i uz to tipičnom ospom, dileme nema. Terapiju treba započeti odmah, bez obzira da li će se dodatna potvrda streptokokne infekcije potražiti brisom ždrela. U brisu se kod tipične slike, pojavljuje β hemolitički streptokok grupe A u „signifikantnom” procentu ili čistoj kulturi.
Osnov terapije su penicilinski antibiotici, ili antibiotici slični eritromicinu, kod pacijenta kod kojih postoje ograničenja u upotrebi penicilina. Posle započinjanja terapije, u slučaju streptokokom izazvanih bolesti, dete je oslobodjeno većeg dela simptoma, a svakako povišene temperature u roku 24-48 sati. Streptokok se u brisu ždrela ne može naći posle 24 sata terapije, mada se ova vrsta analize danas čini nepotrebnom. Pravovremena terapija isključuje mogućnost gnojnih, sekundarnih, a praktično minimizira mogućnost post-infektivnih, ne gnojnih komplikacija (reumatske groznice i glomerulonefritisa)
Ima li bolesti koje liče na anginu i šarlah, a to zapravo nisu
Lokalni nalaz u ždrelu može biti sličan kod virusnih faringitisa, uz mogućnost nastanka fibrinskih eksudata na krajnicima , veoma sličnih gnojnim „čepovima”, tipičnim za streptokokne angine. Poseban primer čini lokalni nalaz kod infektivne mononukleoze, koji može biti skoro identičan onom kod klasične angine.
Šarlahu slična (skarlatiformna) ospa, veoma slična po izgledu i distribuciji se može javiti kod brojnih virusnih infekcija. Najčešće je izazivaju virusi iz grupe enterovirusa (koji takodje, nemaju pravilnu sezonsku distribuciju), citomegalovirus, nešto redje virusi iz brojnih familija Coxsackie i Herpes virusa. Kod ovih bolesti, postoji odstupanje od uobičajenog kliničkog toka, na primer: kraći tok bolesti, ranija pojava ospe, niža telesna temperatura, odsustvo perutanja, prisustvo drugih kliničkih pojava, tipičnih za virusne bolesti (zapaljenja usana ili sluzokože usne duplje). Osnovni dokaz protiv streptokoka predstavlja bakteriološka obrada – bris ždrela je “negativan”.
Šta je šarlah?
Šarlah („scarlet fever”) je streptokokna bolest ili manifestacija koju izazivaju 3 poznata soja ove vrste streptokoka koja stvaraju egzotoksin („eritrogeni toksin”). Bolest počinje sa slikom klasične streptokokne angine, da bi se nakon 48 sati pojavila relativno tipična ospa. Ospa se može opisati kao sitnozrnasta ospa na koži koja je izmenjena, suva i hiperemična. Ospa se tipično, prvo javlja ispod pazuha i u preponama, brzo se širi na veća polja kože na grudima, trbuhu i ledjima. Retko se javlja na nogama, na licu se ispoljava u formi homogenog crvenila obraza, sa tipičnim bledilom oko usta. Česti su i manje tipični slučajevi, sa ograničenom distribucijom po telu, pri tome ospa ne mora biti ubedljiva. Nakon nekoliko dana, ospa bledi, koža se peruta, a sve se završava tipičnim (kroz 1-2 nedelje) „ljuštenjem” finih slojeva kože na šakama, tabanima i prstima.
Osoba može više puta u životu imati streptokokne infekcije, obzirom na veliki broj vrsta β hemolitičkog streptokoka grupe A koji ih može izazvati. Smatra se da prisustvo eritrogenog toksina, sa druge strane, stvara trajni imunitet kod domaćina, pa se kožna manifestacija može, najčešće, imati samo jednom!
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
