Donja Lokošnica kod Leskovca je u ranu jesen najcrvenije selo u Srbiji. Paprika je svuda – na fasadama kuća, na ambarima, kapijama, u svakom dvorištu.
U selu živi manje od manje od hiljadu ljudi. Većina njih život je posvetila proizvodnji paprike. Nizača je autohtona sorta koja, kažu meštani za Euronews Srbija, uspeva samo u ovom kraju.
U septembru su cele porodice na njivi. Pomažu i najmlađi. Milan Stojanović iz sela kaže da je proizvodnja paprike ovde vekovna tradicija.
“Govori se da je pre nekih 300 godina ova paprika došla kod nas, mada, verujem da je i ranije”, kaže Stojanović.
Među beračima je i šestogodišnja Melanija Trajković koja kaže da joj nije teško da pomaže.
“Nije težak posao, često pomažem mojima”, kaže.
Slobodan Nedeljković kaže da svako domaćinstvo u sezoni nabere dvadesetak tona paprike, koja ovaj kvalitet i ukus, kaže, ima samo u ovom kraju.
“Nema to nigde što ima kod nas. I ta naša paprika nigde ne uspeva, samo kod nas. Odgovaraju joj najverovatnije naše podneblje i uslovi”, objašnjava.
Kako njegove komšije kažu, i druga sela sade istu papriku, ali ona nikada ne uspeva ovako dobro kao kod njih. Pretpostavljaju da je razlog tome upravo lokacija – selo se nalazi na početku leskovačke kotline.
Nakon branja kreće nizanje paprike. Jovana Kostić objašnjava da to uglavnom rade domaćice, retko koji domaćin ovde, kaže, uskoči. Ona kaže da joj je za jedan venac paprike potrebno dvadesetak minuta i to kada je paprika krupnija.
“Ređaju se ovako, kao u neki trougao, da se svaka osuši, jer drugačije ne može. Mora da ima dovoljno sunca svaka da se lepo osuše”, kaže ona.
Meštanke Lokošnice kažu da je praprici potrebno oko mesec dana da se osuši, dok u sušarama one budu gotove za 24 sata. Ipak, većina se odlučuje da se paprika suši prirodno, na Suncu, jer kako objašnjavaju dosta je ukusnija, a i boja je lepša.
Međutim, kako navode, iako je rezultat ukusna i najbolja paprika, posla ima “preko glave”, jer nema ko da radi. Milan Stojanović navodi da mladima ovaj posa i nije primamljiv.
“Mlađi ljudi uglavnom se odlučuju za nešto lakše. Idu da rade po firmama i smanjuje se proizvodnja polako”, kaže.
Ovo potvrđuje i Novica Kostić koji navodi da mu se posao smanjio.
“Ja sam prošle godine sadio više od hektara, sada sam smanjio. Nemam radnu snagu, ne mogu da postignem. Selo se drastično smanjilo, a i površine pod paprikom”, kaže.
Međutim, ono u čemu su složni je da se proizvodnja smanjuje ali ne i kvalitet. Iz ovog kraja na tržište, kažu, odlazi najbolja začinska paprika i najukusniji ajvar. Po njima je Leskovac inače i najpoznatiji.
“Slatka je paprika zato je i ajvar najbolji. Pravimo sada od paprike ajvarke, ali se pravi i od nizače. Od ajvarki treba 3,5 do 4 kilograma za jednu teglu, a od ovih duplo više, to će koštati mnogo više, ali je mnogo kvalitetnije”, kaže Olgica Stojković, i dodaje da se u njihovom ajavaru nalazi samo paprika, nema paradajza, što inače neki stavljaju.
“Zato je dobar. To je samo u Donjoj Lokošnici”, dodaju.
Meštani ovog sela kažu najviše bi im sada značila zaštita geografskog porekla, i veruju da bi se zbog toga paprika i ajvar iz ovog kraja bolje plasirao kako u Srbiji, tako i van nje.
