Nestašica struje izazvana rekordnim toplotnim talasom i pratećom sušom već nedeljama izaziva pustoš širom Sečuana, provincije na jugozapadu Kine u kojoj živi 80 miliona ljudi.
Neboderi u mraku, zatvorene fabrike, mračne podzemne železnice, domovi i kancelarije u provinciji u kojoj su građani prisiljeni da isključe klima-uređaje, samo su deo slike u regionu u kom je nekoliko hiljada živine i ribe umrlo na farmama pogođenim nestankom struje.
Uticaj se osetio nadaleko i naširoko, od susednog grada Čongkinga i istočnih provincija duž reke Jangce do finansijskog centra Šangaja, gde je kultni horizont prošle sedmice potamneo da bi se uštedela energija.
U zemlji koja se ponosi ekonomskim rastom i stabilnošću, akutna nestašica struje bila je šok za stanovnike koji su se poslednjih decenija navikli na poboljšane uslova života i bolju infrastrukturu.
Kod mnogih ljudi produženi nestanci struje su oživeli sećanja na daleku prošlost, na vreme pre nego što je ekonomski uspon Kine formirao njene blistave metropole i izvukao milione iz siromaštva, a sada klimatske promene prete da poremete taj osećaj bezbednosti i ekonomskog rasta.
Toplotni talas koji je u toku najgori je s kojim se Kina suočila od kada su oni počeli da se evidentiraju pre više od 60 godina. Protegao se na preko 70 dana, parališući velike delove zemlje i obarajući temperaturne rekorde na stotinama meteoroloških stanica.
S obzirom na veličinu kineske privrede i broj stanovnika, svaki veći poremećaj snabdevanja električnom energijom može prouzrokovati ogromne gubitke i patnju.
Ovi takozvani ekstremni vremenski događaji imaće veći uticaj na naše živote i snabdevanje električnom energijom. I možda svi treba da preispitamo da li će ovi ekstremni događaji postati nova normala – rekao je Li Šuo, savetnik za klimu pri Grinpisu u Pekingu.
Stručnjaci kažu da je isključivanje struje u Sečuanu primer da je kineski energetski sistem daleko manje robustan nego što je potrebno da se suoči sa rastućim izazovima klimatskih promena.
Neki veruju da industrija ide u pravom smeru ka reformama, dok drugi brinu da će se okrenuti izgradnji više elektrana na ugalj kako bi se obezbedilo snabdevanje strujom i rizikovati potkopavanje kineskih obećanja da će dostići vrhunac emisija ugljen-dioksida do 2030. i prestanak njegovog korišćenja do 2060. godine.
Kako je došlo do isključenja struje?
Smešten duž gornjeg toka Jangcea, najduže i najveće reke u Kini, Sečuan je poznat po svojim bogatim vodnim resursima i uglavnom se oslanja na hidroenergiju.
Usred visokih temperatura i dugotrajne suše, reke širom Sečuana presušuju i tako onesposobljavaju hidroelektrane koje čine skoro 80 odsto kapaciteta za proizvodnju električne energije u provinciji.
Ovog meseca Sečuan je doživeo pad hidroenergetskih kapaciteta za 50 odsto, prema navodima državne mreže. U međuvremenu, neumoljivi toplotni talas gurnuo je potražnju za električnom energijom na neviđene maksimume, dok stanovnici i preduzeća skoro ne gase klima-uređaje u želji da se rashlade.
– Potreba za električnom energijom u Kini je bila neverovatno ujednačena u prošlosti, jer je najveći potrošač bila industrija, a ne domaćinstava i uslužne delatnosti. Sada kada je upotreba klima-uređaja sve češća, potražnja postaje sve veća – rekao je Lauri Milivirta, vodeći analitičar u Centru za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) u Helsinkiju, u Finskoj.
– Istovremeno, kiše postaju sve ređe. Obilne kiše i periodi suše čine hidroelektranu znatno manje pouzdanom kao izvorom raspoloživih kapaciteta tokom tih perioda – dodao je on.
Da stvar bude još gora, Sečuan je tradicionalno veliki izvoznik električne energije tokom kišne sezone i šalje oko trećine svoje hidroenergije u provincije u istočnoj Kini, kaže David Fišman, analitičar kineske energije u konsultantskoj kući „The Lantau Group”.
Uprkos osakaćenim kapacitetima za proizvodnju električne energije, Sečuan i dalje mora da poštuje svoje izvozne ugovore sa drugim provincijama, za koje je Fišman rekao da bi moglo biti stvarno teško ispuniti ih.
– Ali čak i da je to moguće, proizvodni pogoni u Sečuanu izgrađeni su za izvoz struje na istočnu obalu. Oni zapravo nemaju veliku povezanost sa ostatkom sečuanske mreže. Nikada nisu bili namenjeni za opsluživanje Sečuana – rekao je on.
Ko naloži, kajaće se…
Da bi ublažio energetsku krizu, Sečuan pokreće svoje elektrane na ugalj, izazivajući zabrinutost među ekolozima zbog potencijalnog povećanja emisije gasova staklene bašte.
„Sichuan Guang’an Power Generation”, najveća elektrana na ugalj u regionu, radi punim kapacitetom 21 uzastopni dan. Očekuje se da će njena proizvodnja električne energije za avgust skočiti za 313 odsto u odnosu na godinu dana ranije, saopštila je kompanija.
Pokrajina takođe vadi više uglja. „Sichuan Coal Industry Group”, najveća kompanija koja rudari ugalj, više je nego udvostručio svoju proizvodnju termalnog uglja od sredine avgusta. A prošle nedelje, Sečuan je otvorio svoju prvu nacionalnu rezervu uglja.
U celoj zemlji dnevna potrošnja uglja u termoelektranama porasla je za 15 odsto u prve dve sedmice avgusta u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema navodima Nacionalne komisije za razvoj i reformu.
Prošle nedelje kineski potpredsednik Han Dženg rekao je da će vlada pojačati podršku elektranama na ugalj kako bi obezbedila stabilno snabdevanje električnom energijom.
Iako je skok u potrošnji uglja verovatno privremeno rešenje, Li, savetnik Grinpisa, strahuje da bi krizu hidroelektrana mogle da iskoriste interesne grupe za ugalj da lobiraju za više elektrana na ugalj.
– Postoji mogućnost da bi nestašice struje izazvane budućim ekstremnim vremenskim prilikama mogle postati nova motivacija za Kinu da odobri više projekata (elektrana na ugalj) – rekao je on.
Prošle godine, nakon što je nestašica uglja izazvala niz nestanaka struje širom Kine, vlada je počela da signalizira ponovni fokus na „energetsku bezbednost“. Do poslednjeg kvartala godine novoodobreni kapaciteti za ugalj su se vratili, posebno u državnim preduzećima, naveo je Grinpis u izveštaju objavljenom prošlog meseca.
U prvom tromesečju ove godine pokrajinske vlade su odobrile planove za dodavanje ukupno 8,63 gigavata novih termoelektrana na ugalj, što je skoro polovina količine zabeležene u celoj 2021. godini, navodi se u izveštaju.
Energetska bezbednost je postala neka vrsta šifre za ugalj, a ne za pouzdano snabdevanje energijom – navodi se u izveštaju.
Ju Ajkun, kineski istraživač u „Global Energy Monitoru”, uporedila je okretanje uglju, najvećem uzroku globalnog zagrevanja, sa gašenjem žeđi otrovom.
– Kina je opsednuta energijom iz uglja – postoji veoma jak osećaj zavisnosti. Kad god se pojavi energetski problem, ona uvek pokušava da traži odgovor u uglju. Ovo ide u suprotnom smeru od njenih klimatskih ciljeva – rekla je ona.
Uticaj na ceo svet
Odgovor Kine na energetsku krizu imaće uticaj na ostatak sveta. Zemlja sa 1,4 milijarde ljudi najveći je emiter ugljen-dioksida na svetu i zaslužna je za 27 odsto globalnih emisija.
Neki analitičari kažu da je povećanje kapaciteta za ugalj samo deo kineskog odgovora na preko potrebnu energetsku reformu.
Nakon nestašica struje prošle godine, kineska vlada je preduzela važne mere za povećanje fleksibilnosti cena i profitabilnosti čiste energije, rekao je Millivirta.
Veliki izazov u kineskom sistemu jeste to što se mrežom upravlja na veoma rigidan način. Različite provincije ne dele svoje kapacitete i ne koriste svoje kapacitete na optimalan način da uravnoteže opterećenja u regionu – rekao je on.
Stoga se potreba za izgradnjom više termoelektrana može značajno smanjiti ako se kineskom električnom mrežom može upravljati efikasnije i fleksibilnije, smatra Millivirta.
Osim nove energije iz uglja, Kina takođe pojačava izgradnju obnovljivih izvora energije – njeni instalirani kapaciteti za solarnu energiju i energiju vetra sada čine 35-40 odsto globalnih.
Fišman, energetski konsultant, rekao je da nove elektrane na ugalj neće nužno biti korišćene i da su, umesto toga, napravljene kao rezerva za sektor obnovljive energije koji se brzo širi – u slučaju da dođe do problema, poput trenutne suše u Sečuanu.
– Kapacitet nije jednak proizvodnji. Kapacitet koji postoji stvara mnogo opcija i fleksibilnosti za sve ove druge (obnovljive izvore energije) koje grade. Zasada vidim da su dodaci kapaciteta uglja uglavnom usmereni na to da budu u stanju da podrže vetar i solarnu energiju – kazao je on.
Fišman je rekao da su kineski planeri elektroenergetskog sistema svesni izazova sa kojima se suočavaju i da se industrija generalno kreće „u pravom smeru“.
Rekordni toplotni talas i manjak struje u Sečuanu naglašavaju potrebu za reformom mrežnog sistema, rekao je on, „zato što bi se bez toga ovo dešavalo na svakih pet ili 10 godina”.
