Evo šta pokazuju rezultati istraživanja sprovedenih u UAE, gde je dato već 6 miliona doza.
Svet je već duže od godinu dana u kandžama korona virusa, koji je inficirao ukupno više od 15 miliona ljudi. Vakcinacija protiv kovida 19 sprovodi se širom planete, i Srbija se bliži broju od milion ljudi koji su primili makar jednu dozu cepiva.
Efikasnost raznih vakcina, naročito u trenutku kada su prisutni i novi, zarazniji sojevi korona virusa tema je kojom se bave naučnici širom sveta, a ovo su novi podaci vezani za kinesku vakcinu koje su preneli mediji u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde je već dato više od 6 miliona doza vakcina, i veći deo njih bio je kineskog proizvođača “Sinofarm”.
Za razliku od zapadnih proizvođača, ova kompanija još uvek nije objavila kompletne rezultate treće faze ispitivanja u nekom od zvaničnih medicinskih žurnala, ali nadležni u UAE su objavili podatke do kojih su došli tokom dosadašnje imunizacije stanovništva.
Testovi sprovedeni u toj zemlji utvrdili su efikasnost u prevenciji infekcije od 86 odsto, na osnovu uzorka od 31.000 učesnika. Proizvođač je u međuvremenu prognoziranu efikasnost spustio na 79,34 procenta. Doktori kažu da je ključni parametar sprečavanje teške kliničke slike pri infekciji, a još uvek nema dokaza da je bilo ko razvio ozbiljniju kliničku sliku nakon dobijanja vakcine.
Dr Naval al Kabi, predsednica Nacionalnog komiteta za borbu protiv kovida 19, rekla je da nije bilo prijema kritičnih slučajeva, niti smrtnih ishoda, među onima koji su vakcinisani u Abu Dabiju što efikasnost protiv teškog oblika bolesti čini stoprocentnom. Osobe koje su inficirane nakon primanja obe doze uglavnom su dobile asimptomatsku sliku, ili veoma blage simptome.
“Fajzer/Biontek” vakcina se pokazala izuzetno efikasnom, ali nije u potpunosti sprečila razvoj težih oblika bolesti. U Izraelu je utvrđeno da je 87 odsto efikasna u sprečavanju komplikacija koje zahtevaju bolničko lečenje, i 92 odsto efikasna u prevenciji nastanka težeg oblika bolesti nakon obe doze. Nakon samo jedne doze, 72 odsto je efikasna u sprečavanju smrtnog ishoda.
Veliko je pitanje koliko je “Sinofarm” vakcina efikasna protiv novih sojeva korona virusa. Jedna nedavno sprovedena studija utvrdila je da “radi” i protiv južnoafričke sorte, mada umanjenom efikasnošću. Ovaj soj naročito brine naučnike jer je zarazniji i sadrži mutaciju koja mu omogućava da eskivira neutrališuće reakcije antitela ljudi koji su prethodno bili zaraženi prvobitno poznatim sojem. Ta mutacija zajednička je i brazilskom soju. Novi soj ne može u potpunosti da izbegne imuni odgovor koji izaziva vakcina, iako je on umanjen.
“Sinofarm” vakcina možda će dobiti i nove verzije koje će biti adaptirane za borbu protiv novih sojeva, rekao je Vang Hui, generalni direktor pekinškog Instituta bioloških proizvoda, podustanove “Sinofarm” grupe.
– Ukoliko snaga i efikasnost vakcine bude umanjena, preduzeli smo mere i napravili planove kako bismo razvili i proizvodili cepiva efikasna protiv srodnih sojeva, ili više sojeva istovremeno – rekao je on.
Trenutni rezultati ispitivanja koje su sprovele vlasti u Emiratima ukazuju da imunitet nakon dve doze vakcine traje četiri do šest meseci.
Ipak, dr Sali Mahmud, direktorka laboratorije u Abu Dabiju, rekla je da pojedini slučajevi imaju antitela i nakon osam meseci, dok kod drugih pad broja antitela počinje već nakon par meseci. Vakcina povećava proizvodnju antitela koja se bore protiv konkretnog “S” (spike) proteina. Bilo koja vrednost iznad 15au/ml smatra se pozitivnom na anti-S antitela, a tipični rezultat nakon “Sinofarm” vakcine je između 50 i 150 au/ml (arbitrarnih jedinica po mililitru).
Važno je i znati da antitela nisu jedini način organizma da se izbori s virusom. Studija sprovedena na Kraljevskom koledžu u Londonu prošle jeseni obuhvatila je 365.000 učesnika, i dokazano je da su im se nivoi antitela smanjili za četvrtinu po isteku tri meseca. Ali druga studija, sprovedena na zdravstvenim radnicima u Velikoj Britaniji, pokazala je da nivo antitela opadne ali odgovor T-ćelija, belih krvnih zrnaca koja napadaju inficirane ćelije, ostaje visok. Slične rezultate dala je i američka studija u kojoj je odgovor T-ćelija zabeležen čak i osam meseci kasnije.
Kada su u pitanju neželjene reakcije, ne postoje zvanična istraživanja koja su za sada objavljena, ali najveći broj slučajeva ima blagu reakciju – bol ili otok na mestu uboda. Prijavljeni su i simptomi nalik prehladi, koji prođu za nekoliko dana. Vakcine zasnovane na mRNK tehnologiji, kao što su “Moderna” i “Fajzer”, imaju, po do sada objavljenim podacima, više pratećih efekata.
Preuzeto: Srbija Danas
