Podmornica koja je prevozila petoro putnika do olupine Titanika u Atlanskom okeanu, a sa kojom je izgubljen svaki kontakt u nedelju, ima kiseonika za još samo 40 sati, rekao je na najnovijoj konferenciji za medije kapetan Prvog okruga obalske straže Džejmi Frederik.
Procene su zasnovane na prvobitnim podacima kompanije OceanGate da je podmornica u trenutku zarona na raspolaganju imala 96 sati kiseonika.
“Sudeći po tome, procenili smo da im je ostalo 40-41 sat kiseonika. Napominjem da su to samo procene”, rekao je on.
Kako kaže, dosadašnji napori u potrazi za podmornicom nisu dali nikakve rezultate, a dvadesetčevoročasovna spasilačka misija Kanade i SAD se nastavlja. U pitanju je “izuzetno kompleksna” operacija, dodaje.
“To je 900 milja istočno od Kejp Koda i 400 milja južno od Sent Džonsa. Logistički gledano, potrebni su vreme i koordinacija, a mi se bavimo ne samo površinskom, već i dubinskom pretragom”, kaže i nastavlja:
“Svi naši napori su fokusirani na pronalaženje podmornice. Najiskrenije smo u mislima i molitvama sa porodicama nestalih”
Ističe i da je obalska straža započela zaron vozila na daljinsko upravljanje (ROV) na mestu poslednje poznate lokacije podmornice.
“Pretraženo je područje od 7.600 kvadratnih milja, što je veće od američke države Konetikat”
Kanadska obalska straža trebalo bi da stigne kasnije večeras, kao i druga plovila američke mornarice. U potragu se uključuju i civilni brodovi.
Na raspolaganju najmodernija oprema
Federik je podsetio da je obalsku stražu u nedelju kontaktirao Koordinacioni i komandni centar u Bostonu koji im je saopštio da je izgubio vezu sa podmornicom sa pet ljudi u njoj, a od tog poziva do početka potrage prošlo je sat i 45 minuta.
Međutim, ako podmornica bude pronađena, pravi izazov tek sledi – kako je izvući, a da to bude bezbedno po zdravlje putnika u njoj.
“U tom slučaju će stručnjaci razmotriti najbolji način akcije za oporavak podmornice”, dodaje kapetan Frederik.
Inače, u akciju spasavanja prvobitno je krenula Američka obalska straža, koja je poslala dva aviona C-130 Herkules, a pridružili su joj se i kanadski C-130 i avion P8 opremljen podvodnim sonarom. U utorak je obalska straža proširila potragu u dublje vode.
Kako putnici, među kojima su državljani Francuske, Velike Britanije, Pakistana i SAD imaju kiseonik za oko 40 sati, to predstavlja dodatan pritisak na spasioce, pa im je u pomoć pritekao Deep Energy, plovilo, koje plovi pod zastavom Bahama, specijalizovano za postavljanje cevi i kablova na dubinama do 3.000 metara, a brod sa podmornicom poslaće i Francuska.
Vlasnici Deep Energy, iz kompanije TechnipFMC, koja posluje iz Velike Britanije i SAD, rekli su za BBC da je plovilo jutros stiglo na mesto olupine Titanika kako bi pomoglo u podvodnoj potrazi i spasavanju OceanGate-ovog podvodnog Titana.
Deep Energy nosi dva daljinski upravljana vozila (ROVs), koja mogu zaroniti do 3.000 metara. To su podmornice bez posade, kojima se upravlja iz kontrolne sobe na matičnom brodu i povezane su kablovima dugim 1.000 metara.
Olupina Titanika leži na 3.800 metara, pa, iako bi to bilo previše duboko za podmornice, možda će moći da pomognu da se locira izgubljena podmornica.
Međunarodnom naporu da se pronađe nestala podmornica priključila se i Francuska koja će poslati brod sa podmornicom.
Kako je saopštilo francusko Ministarstvo obrazovanja, brodom “Atalante” upravlja istraživački institut “Ifremer”, za koji je nadležno ovo Ministarstvo.
Dubina na kojoj je podmornica nestala još jedan izazov za spasioce
Pronalaženje podmornice je samo prvi korak, a spasavanje može biti sasvim drugi izazov.
U zavisnosti od toga gde i na kojoj dubini se nalazi podmornica, mogu biti ograničene mogućnosti za brodove za spasavanje.
Na primer, podmornice američke mornarice na nuklearni pogon obično rade na 800 stopa ili manje – što znači da ne mogu da zarone do dna okeana, gde bi pritisak vode na trup podmornice mogao da implodira, piše CNN.
Mornarica ima specijalizovane podmornice za spasavanje, ali čak i one mogu da spasavaju samo na dubinama do 2.000 stopa, prema Mornaričkoj komandi za podvodno spasavanje.
Tokom spasavanja 1973. godine, vlasti su koristile druge podmornice i daljinski upravljani brod za spasavanje koji je razvila mornarica da pričvrste vodove na Pisces III – koji su zatim korišćeni da ga izvuku nazad na površinu.
Ovo je bilo i najdublje podvodno spasavanje ikada, kada su spašeni Rodžer Čepmen i Rodžer Malinson, sa dubine od 1.575 stopa. Bili su zarobljeni 76 sati pre nego što su konačno izvučeni na površinu.
Olupina Titanika je mnogo dublja, nalazi se na skoro 13.000 stopa (3.800 metara) ispod nivoa mora. Stoga nije jasno da li bi ove metode mogle da funkcionišu za Titan, s obzirom na neizvesnost oko njegove lokacije.
Ko su ljudi zarobljeni u podmornici?
Izvor iz francuske Vlade rekao je da je jedan francuski državljanin među onima koji su nestali sa podmornicom, prenosi BBC. Veruje se da je to Pol-Anri Nargolet, bivši ronilac francuske mornarice koji je ranije istraživao “Titanik”.
U nestaloj podmornici nalaze se i britansko-pakistanski biznismen Šahzada Davud i njegov sin Sulejman, što je u saopštenju potvrdila njihova porodica.
Šahzada Davud je poverenik SETI instituta, istraživačke organizacije u Kaliforniji, navodi se na njenoj veb stranici. Takođe je potpredsednik Davood Hercules Corporation, deo Davood grupe, konglomerata različitih preduzeća u vlasništvu porodice.
Sa njima je i britanski biznismen i istraživač Hemiš Harding, što je u objavi na društvenim mrežama potvrdila kompanija koju poseduje, Action Aviation.
Harding je milijarder i avanturista koji drži tri Ginisova svetska rekorda, uključujući najduže provedeno vreme na punoj okeanskoj dubini u plovilu sa posadom. U martu 2021, on i istraživač okeana Viktor Veskovo zaronili su na najvećoj dubini Marijanskog rova, a u junu 2022. godine, otišao je u svemir raketom kompanije “Blue Origin”.
Kompanija OpenGate izdala je kratko saopštenje u kojem je potvrdila da je njen izvršni direktor Stokton Roš bio “u podmornici kao peti član posade”.
Brod “Polarni princ” koji je bio zadužen za praćenje podmornice, izgubio je kontakt sa njom u nedelju, 18. juna, oko sat i 45 minuta nakon zaranjanja do mesta na kojem leži olupina “Titanika”, kod obale Njufaundlenda u Kanadi. Još uvek nije jasno šta se dogodilo sa podmornicom, zašto je izgubila kontakt i koliko je bila blizu Titanika kada je nestala.
