Čuveni glumac Karl Malden “Oskara” je dobio kao negativac u filmu “Džungla na asfaltu”! A da li ste znali da je on, zapravo, Mladen Sekulović? Evo kako je izgledao put od Podosoja i Bileće do Holivuda!
Mladen Sekulović rođen je 27. marta 1912. godine u Čikagu, gde je njegov otac Petar Sekulović otišao “trbuhom za kruhom” iz rodnog mesta Podosoje kod Bileće. Dok je njegova majka Mini bila Čehinja, zaposlena u tekstilnoj industriji. Slavni glumac bio je najstariji od trojice braće.
Ovaj oskarovac je srpski jezik govorio od malih nogu i uvek je rado pričao o svojoj prošlosti i poreklu.
Srpska pravoslavna crkva odlikovala ga je Ordenom Svetog Save, a predsednik Državne zajednice Srbije i Crne Gore, Svetozar Marović, odlikovao ga je 17. februara 2004. za izuzetno dugogodišnje lično ostvarenje u oblasti filmske umetnosti, a Malden je tom prilikom rekao:
– Oduvek sam osećao duboku vezu sa svojim srpskim poreklom i stoga sam veoma dirnut i zahvalan. Imam sreću da sam primio mnoge počasti u životu, ali ova će zauvek bi ti posebna za mene. Ne mogu Vam se dovoljno zahvaliti. Uvek ću Vam bi ti zahvalan na Belom anđelu, kao i cela moja porodica.
Prvi posao u čeličani
Često je spominjao je kako mu je otac radio težak posao u čeličani u Geriju, kao i on kasnije. A posebno ističe da je, i pored teškog rada, njegov otac osnovao najstarije pevačko društvo u Americi „Sokol Grupa – Branko Radičević”. Tako se mladi Malden, još u porodici, upoznao sa našom tradicijom i običajima.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Otvaranje vrata glumačkog sveta i promena imena
Malden napušta Geri i rad u čeličani 1934. godine i odilazi u Čikago. Tamo pohađa „Gudmenove škole” u okviru „Gudmen teatra”. Po savetu pozorišta, tada menja ime u Karl Malden, koje će postati čuveno u Holivudu. Nije imao dovoljno novca za školovanje, ali je ubrzo dobio stipendiju. Iako je nastupao u pozorištu 3 godine, ostao bez posla i novca, pa je morao da se vratio kući, ali već su ga bili zapazili američki, pa i jugoslovenski listovi.
U Njujork dolazi 1937. godine i počinje da glumi u „Brodvej teatru”. Bio je kratko angažovan na radiju i dobio nezapaženu ulogu u svom prvom filmu “They Knew What They Wanted”.
Posle toga se pridružuje „Grup teatru”, gde se desio sudbinski susret sa rediteljem Elijem Kazanom, u čijim je filmovima kasnije stekao ogromnu popularnost.
Učestvovao je u Drugom svetskom ratu i za to vreme dobio je malu ulogu, između ostalog, u predstavi “Truckline Cafe”, a igrao je sa tada nepoznatim Marlonom Brandom.
Uspon u karijeri i “Oskar”
Veći rezultati u njegovoj karijeri počeli su 1950. godine kada je zaigrao u filmovima “The Gunfighter” i “Halls of Montezuma”. Najveći uspeh je postigao glumeći u ostvarenjima režisera Elije Kazana.
A film “Tramvaj zvani želja” (A Streetcar Named Desire) iz 1951. godine i uloga Harold Mičela mu je donosi “Oskara” za najbolju sporednu mušku ulogu. Takođe, bio je nominovan za “Oskara” za najbolju sporednu ulogu u filmu “Na dokovima Njujorka” iz 1954. godine. U njemu je tumačio katoličkog sveštenika Berija, koji utiče na Terija Maloja (Marlon Brando) da svedoči protiv mafije.
Njegovi poznati filmovi su i: “Fear Strikes Out” (1957), “Pollyanna” (1960), “Jednooki Džek” (One-Eyed Jacks 1961.), “Birdman of Alcatraz” (1962), “Gypsy” (1962), “How the West Was Won” (1962), “The Cincinnati Kid” (1965), “Paton” (1970).
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Veliku popularnost mu je donela TV serija “Ulice San Franciska”, koja se prikazivala od 1972. do 1977. godine. Glumio je poručnika Majka Stouna, a Majkl Daglas, koji se probio na glumačkoj sceni u ovoj seriji, tumačio je njegovog mlađeg partnera Stiva Kelera.
Ostavio traga i u jugoslovenskoj kinematografiji
Pojavio se u filmu Gorana Paskaljevića “Suton” iz 1982. godine. To je bila uloga srpskog imigranta u SAD, Marka Sekulovića, a snimano je na engleskom jeziku.
Povukao se sa filmske scene 1993. godine, a posle toga se pojavio kao glumac još samo jednom, u 14. epizodi serije „Zapadno krilo” 2000. godine, glumeći katoličkog sveštenika.
U glumačkoj industriji je bio 61 godinu. Pet godina je bio predsednik Filmske akademije u Los Anđelesu, a osnovao je i umetničku biblioteku u Beverli Hilsu, koja je najveća u Americi.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Oprobao se i u ulozi reditelja
Režirao je samo filma “Time Limit” (1957), vezanog za Korejski rat, a pomagao je i u režiji ostvarenja “The Hanging Tree” (1959), zbog bolesti pravog reditelja.
Nagradu za životno delo Američkog glumačkog udruženja uručio mu je Majkl Daglas 11. novembra 2004. godine.
Mladen je u Holivudu bio izuzetno cenjen, a neki trač o njemu bilo je veoma teško čuti.
U glumačkoj industriji je bio 61 godinu. Pet godina je bio predsednik Filmske akademije u Los Anđelesu, a osnovao je i umetničku biblioteku u Beverli Hilsu, koja je najveća u Americi.
Svuda je isticao svoje prezime!
Koristio je svaku priliku da spomene prezime Sekulović u holivudskim filmskim ostvarenjima. Tako u filmu “Paton”, u ulozi generala Omara Bredlija” kaže jednom vojniku: “Dodaj mi taj šljem, Sekuloviću!” U filmu “Dead Ringer”, kao policijski detektiv kaže drugom detektivu: “Daj mi moju kapu, Sekuloviću!” Takođe, u njegovom filmu “Fear Strikes Out”, pojavljuje se bejzbolski skaut Sekulović.
Najpoznatiji primer toga je u TV seriji “Ulice San Franciska”, gde je zaposlio pomoćnika Sekulovića.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
U braku bio preko 70 godina
Karl Malden se oženio Monom Grinberg 1938. godine, koju je upoznao za vreme angažmana u „Gudmenovom teatru”. Bili su preko 70 godina zajedno, a dobili su i dve ćerke.
Napisao je knjigu-memoari “When do I start” 1997. godine, uz pomoć svoje kćerke Karle.
Mladen Sekulović umro je 1. jula 2009. u Los Anđelesu u 97. godini života, a u Beogradu mu je podignut spomenik 2018. godine.
Izvor: Kurir / Foto: Prt.sc.YT
