Optička vlakna i podvodni kablovi, koji predstavljaju vitalni deo globalne internet infrastrukture, osetljivi na struje koje u Zemljinoj kori proizvode solarne oluje..
Jaka solarna oluja, koja se približno dešava jednom u 100 godina, mogla bi katastrofalno da utiče na tehnologiju na Zemlji i da gurne svet u “internet apokalipsu”.
Zemljino magnetno polje nas štiti od solarnog vetra, koji se sastoji od naelektrisanih čestica koje struje sa Sunca. Međutim, jednom u 80 do 100 godina, usled prirodnog životnog ciklusa Sunca, ovi vetrovi postaju solarne oluje koje bi mogle da izazovu katastrofalne prekide interneta na celoj Zemlji i da potraju nekoliko meseci, navodi se u novoj studiji koju je predstavilo međunarodno naučno društva za računarstvo ACM (Association for Computing Machinery).
Rotacija Sunca izgleda kao ogromni vatromet koji odašilje erupcije u Svemir. Ako se neka od njih zaputi ka Zemlji i ima magnetno polje suprotno magnetnom polju Zemlje – polja se mešaju. Kada solarna oluja prođe, deo Zemljinog magnetnog polja ostane iskrivljen, pa to iskrivljeno magnetno polje ubrzano povlači naelektrisane čestice ka Zemlji, piše Independent.
Osetljivi kablovi
Iskrivljeno Zemljino magnetno polje može da izazove značajne posledice. Utvrđeno je da su dalekovodna optička vlakna i podvodni kablovi, koji su vitalni deo globalne internet infrastrukture, osetljivi na struje koje u Zemljinoj kori proizvode solarne oluje, poznate i kao izbacivanje koronalnih masa (CME).
Koronalno izbacivanje mase podrazumeva emitovanje naelektrisane materije i pratećeg magnetnog polja u Svemir. Kada udari u Zemlju, on dolazi u interakciju sa Zemljinim magnetnim poljem i proizvodi geomagnetski indukovane struje (GIC) na kori – objašnjava je doktor Sandžita Abdu Džoti sa Kalifornijskog univerziteta, prenosi RTS.
– U kablovima koji se danas koriste za prenos internet signala na velike udaljenosti, optičko vlakno je imuno na geomagnetski indukovane struje. Ali ovi kablovi imaju repetitore sa električnim napajanjem na udaljenosti od približno 100 kilometara, koji su podložni oštećenjima – dodala je ona.
Nemamo pojma koliko smo ugroženi
Iako verovatnoća da će se takvi događaji zaista i desiti varira od 1,6 do 12 odsto mogućnosti u jednoj deceniji, Džoti kaže da se šanse povećavaju tokom perioda maksimalne aktivnosti Sunca u ciklusu rasta i opadanja. Na sreću, savremeni tehnološki napredak se poklopio sa periodom slabe solarne aktivnosti, kaže dr Džoti.
Međutim, s obzirom na to da se očekuje da će Sunce postati aktivnije u bliskoj budućnosti, trenutna internet infrastruktura nije testirana na stres usled jakih solarnih događaja.
Drugim rečima, još uvek nemamo pojma koliko je trenutna internet infrastruktura otporna na pretnju koju nosi izbacivanje koronalnih masa, konstatovala je Džoti.
Solarni ciklus – najjači do sada?
Poslednje velike solarne oluje dogodile su se 1859. i 1921. godine. Studije su dokumentovale značajne štete koje su te oluje nanele tadašnjoj komunikacionoj, odnosno telegrafskoj, mreži.
Trenutni solarni ciklus ima potencijal da bude jedan od najjačih do sada. Istraživanje, takođe, ukazuje na to da uticaj solarnih oluja neće biti ujednačen širom sveta.
Internet infrastruktura na višim geografskim širinama, iznad Ekvatora na primer, suočava sa većim rizikom. SAD su u velikom riziku da budu “komunikaciono otkinute” od Evrope, dok je veća verovatnoća da će Azija zadržati povezanost.
Preuzeto: telegraf.rs
