Najstariji oblik medicine kod SRBA: Evo kako smo se LEČILI dok nije bilo bolnica!

Duševne i telesne bolesti nekada su u našem narodu lečene tako što bi bolesnik bio odveden u neki hram da tamo prespava.

Tako se verovalo da će ga božanstvo kome je hram posvećen isceliti. Takvo  magično isceljenje nekada je vršeno u mnogobožačkim hramovima, ali se isto tako prenelo i na hrišćanske, pa se i danas vrši u mnogim hrišćanskim crkvama i manastirima.

U vizantijskom periodu najpopularniji svetac za lečenja bio je arhangel Mihailo. U njegovim hramovima lečeni su umno poremećeni, alosani i zgranuti bolesnici. Bolesnik je bio dužan da i pre i posle spavanja božanstvu prinese žrtvu.

Zato danas ako čujete da za nekog kažu “duguje Arhanđelu Mihailu”  ili u beogradskom žargonu “duguje Ćir – Miki” to u prevodu znači “nije pri čistoj svesti”. Ovakvim vidom lečenja u hramovima, prema kazivanju naroda, naš vladar Stefan Dečanski povratio je vid. Međutim, gde su bolesnici lečeni onda kad u Srbiji još uvek nije bilo izgrađenih hramova?

eukaliptus

Foto: Profimedia

Kod Srba je, pre hramova, bilo popularnije lečenje pod svetom biljkom iliti pod vedrim nebom. Ovakva vrsta lečenja vršila se do najskorije prošlosti i to najviše u okolini Smedereva, uoči Đurđevdana i Spasovdana.

Sveta biljka pod kojom se spavalo jeste jasenak. Ova biljka se niti pije, niti na rane stavlja, nego njome vile leče od zlih bolesti. Visine je 50 do 80 cm. Cveće je belo ili crvenkasto i u podugačko u grozd složeno. Puno eteričnih ulja i lepo miriše.

Još u ranu zoru uoči Spasovdana ili Đurđevdana dođu u šumicu oni koji su doveli bolenika, odaberu jasenak koji mora biti potpuno ceo i nedirnut i obaviju ga peškirom kao znak da je zauzeto drvo. Pošto zađe sunce, dovedu tu bolesnika i nameste mu postelju tako da bolesnikova glava dođe pod samu biljku. Odmah više glave stavljaju čanak s medom i pogačom, čašu vina i čašu vode “kao večeru vili”.

Kad bolesnik legne, upali se voštana sveća i zabode u zemlju. Bolesnik će biti izlečen tako što će mu vila ili doći u san i reći dan kad će ozdraviti, ili će mu ostaviti neki lek pod jasenkom (taj lek mogao je biti i neki trun koji ni upao u vodu ili vino, ili kojekakva bubica pod jasenkom…) ili će vila otkinuti vrh jasenku i tako staviti do znanja da će bolesnik ozdraviti. Ujutru se oolesnik odmah založi medom, i napoji vinom i vodom. Sa svakim bolesnikom dolazi i momak ili devojka sa kojim će se bolesnik pobratimiti, odnosno posestrimiti.

Ovaj običaj imamo i danas, kad se na grobovima pokojnika sade voćke i drveće da bi se pod njega sklonila duša pokojnika. Iz narodnih predanja i pesama imamo svedočenja da su na grobovima mnogih junaka iznikli božuri, loze, bršljan…

Osim jasena, u nekim delovima Srbije sveto drvo bila je i zelena šljiva, brest, kruška…

Preuzeto: Srbija Danas

Be the first to comment

Leave a Reply