Svi će se složiti da je želja svakog roditelja da njegova deca budu zdrava, srećna, ali i uspešna, kompetentna. Međutim, stvar oko koje ne mogu svi da se slože je kako stići do toga, a predavač sa Poslovne škole na Stenfordu Nir Ejal, smatra da je jedna veština najvažnija za decu u 21. veku.
“U budućnosti, postojaće dve vrste ljudi na svetu. Oni koji puštaju da njihovu pažnju i živote kontrolišu drugi i oni koji sebe ponosno nazivaju ’neometanim’”, kaže Ejal za cnbc.com, pa objašnjava o čemu je reč.
“Ne dozvoliti da te drugi ometaju je najvažnija veština u 21. veku – a mnogi roditelji ne uspevaju tome da nauče svoju decu. Nakon godina učenja o preplitanju psihologije, tehnologije i našeg angažovanja u tome, jedna od najvećih grešaka koje vidim da roditelji prave je to što ne ohrabruju decu da imaju autonomiju u kontrolisanju svog vremena”.
Kako naučiti dete ovoj veštini
Trik je, kaže Ejal, da roditelji dozvole deci da učestvuju u postavljanju granica i rokova za sebe.
“Roditelji treba da razumeju da je u redu da deca učestvuju u određivanju toga jer samo kada uče da motre nad svojim ponašanjem, oni uče da upravljaju svojim vremenom i pažnjom”.
Ejal kaže da je to počeo da uči svoju ćerku kada je imala pet godina i kada je tražila da provodi vreme uz iPad.
“Objasnili smo joj, što smo jednostavnije mogli, da nas vreme provedeno pred ekranima košta nekih drugih stvari. Tada je tek učila da gleda na sat i razume vreme, tako da nam je to pomoglo da joj objasnimo da previše vremena uz video igrice i aplikacije znači da ima manje vremena za igru sa drugarima u parku za plivanje ili zabavu sa mamom i tatom”.
Ejal ističe da roditelji treba da objasne deci da pojedine kompanije imaju motiv da žele da nas “vežu” za ekrane, te da mi treba da preuzmemo kontrolu nad tim koliko vremena provodimo pred ekranima.
On ističe da roditelji često potcenjuju sposobnosti dece da sama postave granice za sebe.
“Najvažnija stvar je da dete učestvuje u razgovoru i da pomogne u postavljanju pravila. Kada roditleji insistiraju na granicama bez učešća dece u tome, mališani često postaju ogorčeni i pokušavaju da ’prevare sistem’”.
