Monasi na Atosu sačuvali su grčke poslovice i izreke u svakodnevnoj komunikaciji. Vekovna mudrost spojena sa životnim iskustvom mnogih generacija.
Sveta Gora je jedina država na planeti u kojoj se ljudi ne rađaju nego isključivo umiru. Svetogorci su se povukli u ovu čudesnu zemlju hiljadugodišnjeg tihovanja i molitve kako bi umrli za ovaj svet i ponovo se rodili u Hristu.
Monasi sa Svete Gore žive po pravilu: Za Boga je hiljadu godina kao jedan dan, a jedan dan kao hiljadu godina. Informacije od jednog čoveka do drugog, i danas, kao i pre mnogo vekova, prenose se, uglavnom, usmeno. U grčkoj narodnoj mudrosti prepliću se filozofske teze antičkih mudraca i savremenog grčkog čoveka. Po pravilu, oni se zasnivaju na ideji koja je bliska svakom ljudskom biću, što poslovice čini jasnijim i emocionalnim.
Brat ostaje brat, čak i ako je neprijatelj.
Biblioteka je za um apoteka.
Veliki za bogate ne mogu biti krivi.
Vekovi kopiraju jedan drugog.
Kamila ne vidi svoju grbu.
Uhvatio si se u kolo – moraš igrati.
Za neprijatelja koji odlazi, izgradi zlatni most.
Dok dete ne zaplače – majka ne razume.
Jeftinoća pojede više novca.
Ako ne hvališ svoj dom, on će se srušiti i pridaviti tebe.
Ako uspeš da shvatiš zašto si rođen, shvatićeš i sve ostalo.
Greh ispoveđen, na pola je oprošten.
I zidovi imaju uši.
Zbog čavli potkovica se gubi.
Ko spava ujutru – banči uveče.
Bolje odvojeno i u ljubavi, nego blizu i u svađi.
Malo po malo i nezrelo grožđe postaje med.
More je plavo, ali vetar ga čini crnim.
Moje novo rešeto, gde da te okačim?
Ne kokodače kokoška uvek tamo gde je jaje snela.
Nikad ne pitajte o tome, što vas se ne tiče, i nikada nećete imati problema.
Magarac misli o svome, a gonič ima druge planove.
Jedni sanjaju o bradi, drugi koji je imaju, na nju pljuju.
Od malog i ubogog, uvek ćeš istinu saznati.
Magarcu su na liri svirali, a on zurio u njih.
Orao muve ne lovi.
Spoznaj sebe.
Između dva zla, nećeš naći šta je bolje.
Rana od noža se leči, a za ranu od jezika nema leka.
Najveće bogatstvo je u dobrom srcu, nije u velikoj torbi.
Stogodišnjeg magarca nećeš naučiti novom hodu.
Gledaj, kuda ideš, i doći ćeš kuda gledaš.
Spolja gladac – a u srcu trulo.
Zrno po zrno, vreću puni.
Čisto nebo munje se ne plaši.
U manastirima na Svetog Gori uz veličanstvenu zajedničku molitvu monasi vrše i mnogobrojna poslušanja. Kao crkvenjaci, baštovani, trpezarci, kuvari, gostoprimci, bibliotekari, ekonomi… Najmanje vremena ostaje za odmor, jer iza toga sledi i sopstveno monaško pravilo koje svako pojedinačno vrši u keliji. Noću su molitve intenzivne. To doba dana mirjani obično posvećuju odmoru tela i uma, dok svetogorski monasi daruju Bogu. Na Svetoj Gori smrt ne izaziva tugu, kako je to uobičajeno na svetu. To je čas monahovog susreta sa Bogom i razlog dostojanstvene radosti. Svetogorci i danas sahranjuju pokojne kao i pre hiljadu godina.
Preuzeto: 24sedam
Foto: Profimedia
