Vesna Smiljanić Rangelov, magistar književnosti, odlučila je da do proleća sakuplja kovanice mališana i spakuje ih u rečnik, za sada ih ima oko hiljadu.
Prezime je godišnje doba posle koga dolaze zima i sneg. Spoljnice i unutrašnjice su patike za igru u parku i vrtiću, a jelke su grickalice koje se jedu za vreme gledanja filma a ne, kao što odrasli misle, zimzeleno drvo koje se kiti uoči Nove godine. A svrabac? Ništa logičnije – to je mešavina svrake i vrapca. Ovo su samo neke od reči koje će se naći u prvom “Rečniku detinjih reči i izraza” , koje sakuplja vesna Smiljanić Rangelov, magistar književnosti sa dugogodišnjim iskustvom u prevođenju, lekturi i praktičnoj leksikografiji. Knjiga bi trebalo da bude objavljena sledećeg leta, a osim dece, najvažniji saradnici u pisanju ovog rečnika su roditelji koji preko sajta”Detinjarije” šalju jezičke bisere svojih mališana. Zahvaljujući vrednim mamama i tatama, do sada je prikupljeno više od hiljadu dečjih jezičkih kovanica.
– Na sajtu „Detinjarije” nalazi se obrazac u koji roditelji mogu uneti zanimljive reči i izraze svoje dece. Da bi se znalo na šta je mališa mislio, neophodno je da napišu reč koju je dete izmislilo, značenje reči, kontekst u kojem je reč nastala, kao i ime, uzrast i mesto u kojem dete živi. U„Rečnik detinjih reči” i izraza ne ulaze reči koje su nastale kao posledica tepanja i maženja – ističe Vesna Smiljanić Rangelov i dodaje daje ovo, koliko zna, prvi rečnik dečjih izraza u zemlji i regionu. Objašnjavajući zbog čegaje odlučila da među korice knjige sabere dečje lingvističke bisere, kaže da se u mnogim porodicama decenijama prepričavaju reči koje su skovala deca. Vesna nije želela da ove uspomene ostanu u krugu porodice, većje htela da ih sačuva u rečniku dečjih fraza.
– Najzanimljivije reči dečacima i devojčicama padnu na pamet između treće i šeste godine, a kada krenu u školu nastaje novi žargon, pa danas reč „naburke” označava tehniku tapkanja sličica. Zanimljivo je da identične reči i izraze smišljaju deca u svim krajevima Srbije, što govori u prilog tezi daje dečja logika univerzalna. Najviše kovanica nastaje tokom igre i njihova logika nekada ima uporište u rečniku odraslih. Nedavno sam čula da deca koja se igraju rata izgovaraju rečenicu „Mi smo nevini, a vi ste vini”. Iako je odraslima reč vinovnik sinonim za krivca, deca su mi rekla da ne znaju značenje te reči. Ali im je zato logično da reč „budak” označava zajedničku reč za one koji ih ujutru bude, a to su mama, sunce i budilnik. Na rečnik dece utiče i profesija kojom se roditelji bave, jer neki od njih poslovni rečnik nehotice koriste i kod kuće – priča Vesna Smiljanić Rangelov.
Pedagog Snežana Golić objašnjava da dečje kovanice nastaju kada se u vokabular dece umešaju mašta i asocijativno mišljenje. Na kreaciju novih reči utiču i socijalna iskustva – sa kim deca provode vreme i koga slušaju, a te kovanice ponekad imaju veze sa razvojem govornog aparata, pa tako nastaje reč „liba” koja ima značenje reči – riba.
– Kovanice nastaju u drugoj, trećoj godini života, a kako odrastaju, deca postaju sve kreativnija, pa čujemo izraze tipa „upali svetlo – ugasi mrak”. Te autentične dečje fraze nestaju tako što ih vršnjaci ismevaju, a roditelji ispravljaju. Osim toga, deca u petoj i šestoj godini života izlaze iz svog maštovnog sveta u kome se izražavaju kako žele i uče gramatička pravila kako bi odgovorila na zahteve školskog sistema – dodaje naša sagovornica.
Da li se na osnovu dečjeg govora može ustanoviti čiji su roditelji lekari, pekari ili apotekari? – Nekada roditelji niskog obrazovanja forsiraju da dete koristi strane reči i izraze, a intelektualci se izražavaju na veoma jednostavan način. Ako dete počne da uči strani jezik, mogu da nastanu autentične kovanice, ali češće se dešava da bilingvalno obrazovanje odlaže nastanak govora i zbunjuje decu. Naš stav je da učenje stranog jezika ne treba početi dok se govor ne razvije dobro. Fond reči najviše se povećava čitanjem i pričanjem, a roditelji, nažalost, sve manje pričaju sa decom – zaključuje pedagog Snežana Golin.
Izvor: Politika
