Pre nekoliko vekova, imati voz i železnicu bila je prava retkost, ali i dragocenost.
Sa izumom parnih mašina pristigla je i mogućnost da se železnicama zahuhta parna lokomotiva. Parna lokomotiva doživela je pravo otkriće početkom 19. veka nakon što je izrađena prva parna lokomotiva 1804. godine od strane britanskog pronalazača Ričarda Trevitika.
Ne treba nas onda čuditi što su upravo Britanci prvi osposobili parnu lokomotivu za prevoz putnika, samo nekoliko godina nakon otkrića parne lokomotive. Takođe, prva međugradska železnička linija sa upotrebom lokomotiva bila je na relaciji Liverpul – Mančester, 1830. godine.
U 20. veku sa ekspanzijom železničke saobraćajnice, parne lokomtive postepeno su zamenjene dizel i električnim lokomotivama.
Istorija srpske železnice
Razvoj železnice u Srbiji, takođe je počeo u 19. veku. Srbija nije mnogo zaostajala za glavnim svetskim centrima. Od 1878. godine Srbija je počela da gradi svoju železničku mrežu, a prvi voz u Novi Sad stigao je 1883. godine. Smatra se da je taj novosadski voz bio bolje opremljen od drugih vozova u tadašnjoj Austrougarskoj.
U 20. veku, tačnije sve do 60-ih godina 20. veka, i šire upotrebe automobila u saobraćaju, prevoz preko šina bio je najpopularniji i najdostupniji.
Danas svedočimo, što zbog gustog saobraćaja, što zbog tehnološkog razvitka (koji je omogućio da današnji vozovi idu i do 300 kilometara na čas, a predviđa se i veća brzina) da najveći svetski centri ulažu u svoje vozove i tako vraćaju atraktivnost železnica i putovanja po šinama.
U Japanu, Beču, Parizu, Londonu, a odnedavno i u Beogradu i Novom Sadu, voz je opet jedno od najpopularnijih prevoznih sredstava. Ovaj put šinama prolaze brzi vozovi koji spajaju nekada relacije duge razdaljine za veoma kratko vreme. Uskoro će to biti svakodnevnica i građanima Subotice, ali i Niša.
Železnički muzej
Železnički muzej spada u one muzeje koji su najzanimljiviji prilikom njihove posete, jer ne samo što imaju zaniljive eksponate, oni svedoče o ljudskom rastu, napretku, pričaju sentimentalnu priču o jednom vremenu, ali svedoče i o infrastrukturnom razvoju jedne države.
Železnički muzej koji se nalazi u Beogradu, na adresi Nemanjina 6, besplatan je za sve posetioce svakog radnog dana u periodu od devet do tri.
Ovu istorijsku riznicu trebalo bi obići jer od nastanka muzeja, 1950. godine, pa do dana današnjeg uspeli su da se prikupe, sačuvaju i dokumentuju najznačajniji podaci o sršskoj železnici.
Železnički muzej poseduje tehničku, istorijsku, umetničku i zbirku primenjene umetnosti.
Baš poput PTT muzeja, i Železnički muzej poseduje svoju biblioteku, odnosno bibliotekarsko odeljenje sa 7500 knjiga i 1500 časopisa i novina, kao i arhiv koji krije podatak da je u Beogradu 1881/82 godine postojala železnička škola. U arhivu su takođe, fotografije najstarijih železničkih stanica, karte voznih redova, obligacije Otomanskog carstva i zbirke kartonskih karata evropskih železnica.
Ovaj tehničko-saobraćajni muzej pravo je blago za ljubitelje istorije jer donosi i objašnjenja ekonomsko-političkih odnosa i položaja evropskih zemalja. U određenim eksponatima koje je srpska železnica dobijala na poklon mogu se uvideti i tadašnji spoljno-politički odnosi Republike Srbije. Takođe, mogu se uvideti i oblici vlasti unutar same države jer su mnoge tadašnje serije lokomotiva rađene u čast nekoga, najčešće vladara države. Jedna takva je i prva parna lokomotiva koja se zvala Milan, a koja je bila rađena u čast kralja Milana Obrenovića 1882. godine.
Za ljubitelje tehnike, u muzeju se nalaze makete prvih vozova, delovi prikupljeni sa starih lokomotiva, zbirke tablica, zastava, kola, šinobusa…
Za estetsku vrednost, Železnički muzej pak broji zbirke slikarskih dela, a neke od najpoznatijih su Omladina gradi prugu od Bože Ilića, ali i Motiv sa omladinske pruge od Vasilija Reznikova.
Tu su takođe i zbirke nameštaja, ordeni, društvena i svetska priznanja….
Budućnost Železničkog muzeja
Priča ovog dragocenog muzeja sigurno se neće završiti tako brzo. Prošireni eksponati, nove fotografije i zbirke mogu se očekivati u Železničkom muzeju, pogotovo o današnjim brzim vozovima, kao što je voz „Soko“.
Potrebno je pomenuti da i deo eksponata u Požegi, tačnije na Odeljenju uzanih pruga takođe potpada pod Železnički muzej Beograd.
