Da li ste se ikada zapitali gde je najzdravije živeti na našoj planeti? Zamislite da imate mogućnost da birate na kom mestu biste živeli i da vam je glavni kriterijum za to zdravlje.
Danas to nije toliko nezamislivo, kao što je nekada bilo, jer danas možete za jedan dan da otputujete avionom s jednog na drugi kraj sveta. Iako bi kod mnogih prva reakcija bila pomisao na to da mi danas živimo u jednom globalnom selu, u kojem je teško naći tačku koja može da bude izolovana od ostatka sveta, čini se ipak da su neka mesta zdravija od drugih. I sami znamo da čim izađemo iz grada osetimo drugačiji vazduh, energiju, osveženje, oči nam se stope sa zelenim pejzažima, u duši nam je milije. Podrazumeva se da je vazduh na planinama čistiji, jer se nalazi na višim visinama, iznad gradova koji sa svojim saobraćajnim i industrijskim zagađenjem predstavljaju glavne zagađivače. Mada, garancije nema: danas se, na primer, teški metali koji potiču od isparenja industrijskih postrojenja u Kini, veoma lako mogu naći čak i na izolovanim visinama Himalaja, gde ih mogu doneti oblaci i vetrovi.
Možda neko od vas i sada živi na nekom lepšem i zdravijem mestu, ali hajde da pođemo na putovanje svetom i da vidimo gde je najzdravije živeti i gde je vazduh, pre svega, najčistiji na svetu. Pa tako, prema analizama i merenjima NASE i Svetske meteorološke organizacije, to su, naravno, uglavnom mesta, koja su daleko na severu ili jugu i izolovana i odvojena od koncentrisanih industrijskih postrojenja.
Jedno od takvih mesta je Veliko ostrvo, Havaji. To je najveće ostrvo u državi Havaji, koja obuhvata veći broj ostrva vulkanskog porekla. Na ovom ostrvu se nalazi još uvek aktivni vulkan, Mauna Loa (u prevodu Duga planina), na 4160 metara nadmorske visine, najveći vulkan sveta, koji izbacuje više lave nego ijedan drugi vulkan. Mauna Loa izbacuje lavu u proseku jednom u 6 godina. Na ostrvu se nalazi i vrh, Mauna Kea (Bela planina), jedno od najboljih mesta za posmatranje zvezda i nebeskih tela na svetu. Zbog visine, čistog vazduha i nedostatka svetlosti, ovde su podignute mnoge opservatorije. Najpoznatija je V. M. Keck, u kojoj se nalaze dva najveća optička teleskopa na svetu.
Pored Velikog ostrva na Havajima, na toj listi je i Tasmanija, ostrvo na istočnoj ivici Indijskog okeana, oko 240 km južno od australijskog kontinenta. Ime je dobilo po holandskom moreplovcu, Abelu Tasmanu, koji je i otkrio ostrvo. Čuveno je po svojim prirodnim lepotama, ali i Tasmanijskom „đavolu“, posebnoj vrsti sisara, torbara i mesoždera.
Prekoputa Tasmanije i Tasmanijskog mora nalazi se još jedno mesto sa liste, a to je i Novi Zeland i pre svega Južno Ostrvo, koje je veće ostrvo od dva glavna ostrva Novog Zelanda i koje je ređe naseljeno. Novi Zeland je poznat po svojim jedinstvenim pticama, kao što je čuvena ptica kivi, koja ne može da leti, a poznat je i po čuvenoj ptici dodo, koja je izumrla.
Zatim, na ovoj zdravoj listi je i Patagonija, retko naseljena oblast na jugu Južne Amerike, koja se prostire kroz dve države, Argentinu i Čile. U njoj se susreću planinske oblasti Anda sa pustinjama, pampama i zelenim pojasevima, jezerima, starim šumama, vulkanima.
Tu se nalazi i Uskršnje ostrvo, koje pripada državi Čile i nalazi se u jugoistčnom delu Pacifičkog okeana. Najpoznatije je zbog svojih 887 monumentalnih statua, koje se zovu moai, i predstavljaju masivne kamene skulpture ljudskih figura.
Zatim možemo da se preselimo na daleki sever gde se nalazi Island, ostrvska zemlja u severnom Atlantiku, koja se nalazi se između Grenlanda, Norveške i Britanskih ostrva u severnoj Evropi. Island je mala zemlja sa oko 300 000 stanovnika, zemlja puna kontrasta, mesto gde vatra živi zajedno sa ledom. Gotovo sva električna energija Islanda se generiše iz čistih i obnovljivih hidroelektričnih i geotermalnih izvora.
Osim toga što su daleko od industrijskih i saobraćajnih zagađivača, ova mesta su i blizu mora, tako da je to dodatna korist, jer na površini mora ima najviše kiseonika.
Preuzeto: Zdravahrana.com
