Od 1. januara sledeće godine u Uredbi o paušalnom oporezivanju prestaće da važi odredba koja propisuje da poreska obaveza ne može da se uveća više od 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu, čime bi, smatraju u NALEDU, mnogim preduzetnicima paušalcima visina poreza mogla višestruko da se poveća.
Kako bi se to izbeglo, NALED i Digitalna zajednica su uputili predlog Ministarstvu finansija da se izmenom pomenute uredbe produži ograničenje povećanja mesečnih obaveza do 10 odsto, navodi se u najnovijem biltenu NALED-a.
Dodaje se da je ova inicijativa dopunjena i dodatnim predlogom, da se promeni način obračuna poreza za deo paušalaca koji posluju preko interneta.
Predsednik Saveza za fer konkurenciju u NALED-u, Ivan Miletić, je istakao da je cilj ove inicijative nastavak stvaranja podsticajnog ekosistema za registraciju novih preduzetnika i opstanak postojećih, a u Srbiji ih ima više od 100.000.
“Za održanje poslovanja u nestabilnim vremenima ključno je da se omogući predvidljivost poreskih obaveza i stimuliše nastavak poslovanja u legalnim tokovima”, rekao je on.
Prema njegovim rečima, predlog za izmenu obračuna poreza obuhvata pre svega predavače stranih jezika na platformama i tzv. virtuelne asistente, odnosno lica koja pružaju administrativne usluge preko interneta.
Procenjuje se da se ovim poslovima bavi čak 39.000 ljudi od kojih registrovanu preduzetničku radnju ima manje od jedan odsto.
Ključna izmena pri njihovom oporezivanju podrazumevala bi da ove dve delatnosti budu tretirane kao lokacijski nesenzitivne, odnosno da na visinu poreza ne utiče to u kom gradu ili opštini je preduzetnik registrovan.
Takva promena bila bi važna jer predavači stranih jezika i virtuelni asistenti mesečno zarade između 70.000 i 80.000 dinara, a dve trećine njih živi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
“Predavač stranih jezika u Beogradu bi po sadašnjoj formuli, na prihod od 80.000 dinara morao da plati 52.000 dinara poreza i jasno je da u velikim gradovima izbegavaju da se registruju zbog visokih nameta. S obzirom na to da je reč o radu preko interneta, mesto registracije ne bi trebalo da predstavlja bitan faktor u određivanju visine poreza”, kaže Miletić.
Ističe da, ukoliko bi bio prihvaćen njihov predlog, pri obračunu poreza u ovim delatnostima bi se uzimala prosečna plata na republičkom nivou koja je niža od proseka u najvećim gradovima, što bi značilo i niži porez i podsticaj za registraciju.
Druga izmena podrazumevala bi promenu odnosno smanjenje koeficijenta s kojim se množi poreska osnovica za ove delatnosti.
Miletić je dodao da bi ova promena mogla da motiviše i do dve trećine radnika na internetu iz ove dve delatnosti da iz neizvesne pozicije pređu u legalne tokove i steknu veća prava iz socijalnog osiguranja.
“Osim benefita za paušalce, promena bi bila značajna i za državu. Prema našim procenama, broj potencijalno novoregistrovanih preduzetnika bi mogao da uveća prihode državnog budžeta za čak 5,4 miliona evra”, zaključio je Miletić.
Dodao je da bi taj novac mogao da se iskoristi za unapređenje javnih usluga.
