O tome obično razmišljamo tek kad se nešto poremeti, a onda obično koristimo bilo lekove, bilo prirodna lekovita sredstva. Međutim, redovno konzumiranje nekoliko uobičajenih namirnica može da pomogne da sa varenjem nemamo problema.
Pasulj. Da bi se rad creva glatko odvijalo, jedna od najvažnijih stvari su biljna vlakna. Jedna šolja pasulja sadrži 19 g biljnih vlakana – a preporučen dnevni unos je 25 g (dakle, još kriška integralnog hleba i voćka i već ste uneli dovoljno vlakana). Osim toga, pasulj je bogat proteinima što ga čini sjajnom zamenom za meso (koje, po svim novijim saznanjima, nije zdrav izbor u ishrani). Pasulj se obično izbegava zato što stvara gasove. Međutim, jedno istraživanje objavljeno u časopisu Nutrition Journal je utvrdilo da su ispitanici koji su intenzivno konzumirali pasulj imali manje gasova nego što su mislili da će imati, a nakon nedelju dana ishrane sa dosta pasulja, organi za varenje su se navikli i problemi sa gasovima su se smanjili još 19%.
Kefir. Ova stavka je trebalo da bude “jogurt”, međutim, objavili smo već nekoliko tekstova na ovom sajtu o istraživanjima koja potvrđuju da jogurt jeste dobar, ali je kefir znatno bolji. Mnogobrojne žive kulture bakterija u kefiru obnavljaju crevnu floru i značajno doprinose boljem radu creva, ali i boljem imunitetu.
Fermentisano povrće. U našoj ishrani, kiseli kupus je ovde glavna stavka. I svež kupus je već dovoljno zdrav, ali kad se ukiseli, kupus obiluje raznovrsnim bakterijskim kulturama koje ne možete naći u pilulama probiotika; one ne samo da doprinose zdravlju organa za varenje, već i jačaju opšti imunitet organizma.
Zdrave masnoće. Masti “podmazuju” organe za varenje i pomažu kretanje hrane kroz creva. Ali, nisu sve masnoće zdrave; zapravo, masnoće kao što su margarin, hidrogenizovana ulja i rafinisana biljna ulja bolje je zaobići. Držite se zdravih masti kao što su maslinovo ulje i kokosovo ulje – one podstiču lučenje želudačnih sokova. A jedno istraživanje objavljeno u časopisu Scandinavian Journal of Gastroenterology povezalo je nizak nivo zdravih masnoća u krvi sa sindromom nadražljivih creva (IBS) – naime, osobe koje pate od ovog sindroma imale su najniži nivo zdravih masnoća u krvi u odnosu na prosek.
Đumbir. Hiljadama godina u prirodnoj meddicini đumbir se koristi da ublaži mučninu, povraćanje i nadutost. Možete ga narendati u salatu, ili gricnuti komadić svežeg đumbira nakon obroka. Ali, budiite umereni, pošto više od 2 do 4 g đumbira dnevno može da izazove gorušicu.
Banana. Kad imate proliv, organizam gubi elektrolite i kalijum, pa je banana odlična da se povrate elektroliti. Osim toga, deluje umirujuće na sluzokožu želuca.
Voda. Igra ogromnu ulogu u procesu varenja. Piti dovoljno vode jedan je od najlakših i najefikasnijih načina da nam želudac i creva rade dobro. Takođe, ako konzumirate dosta biljnih vlakana, neophodno je da konzumirate i dovoljno vode, jer bez vode, umesto da pomognu kretanje creva, biljna vlakna će više delovati kao čep i prepreka.
Preuzeto: Zdravahrana.com
