Nakon što je napustila sporazum o izvozu žitarica Crnim morem Rusija je intenzivirala napade na lučka postrojenja u ukrajinskom gradu Odesi, a najnoviji potez su i udari na ukrajinske luke na Dunavu koje su mogle da posluže kao alternativna ruta. Ukrajinski zvaničnici optužuju Moskvu da želi potpuno da blokira izvoz žitarica iz te zemlje i ponavljaju optužbe koje su se mogle čuti mnogo puta od početka rata – da Vladimir Putin koristi krizu s hranom kao oružje.
Ruski dronovi su izveli napade na ukrajinske luke na Dunavu u mestima Reni i Izmail. Tom prilikom uništena su skladišta žita i drugi objekti, a prema pisanjima zapadnih medija, ranjeno je šest osoba. Upadljivo je da su ti napadi usledili posle gotovo svakodnevnih udara na region Odese.
Ukrajinski zvaničnici su rekli da je lansirano 15 dronova Šahed-136 na skladišta koja se nalaze na reci Dunav. Rusija je počela da bira infrastrukturu povezanu sa izvozom žitarica kao mete, nakon što se 17. jula povukla iz sporazuma o izvozu žita Crnim morem. Važnost Dunava kao rute u tom smislu od početka rata je značajno povećana, ali nakon najnovijeg pokušaja Rusije to je mogla da postane jedna od značajnijih alternativa.
Kako piše Gardijan, u prošloj godini je dva miliona tona žitarica izvezeno rečnim putem, u poređenju sa 600.000 u prethodnoj godini. Međutim, ta ruta, kao i drumska i železnička, ima kapacitet da podnese samo deo onoga što bi Ukrajina mogla da izveze. Takođe, te rute su logistički mnogo skuplje nego transport morskim putem.
S druge strane, izvoz preko Istočne Evrope je izazvao nezadovoljstvo kod poljoprivrednika u susednim zemljama, gde su snižene cene zbog žita iz Ukrajine. Kako piše BBC, Ukrajina je sedmi po redu izvoznik pšenice u svetu, a 71 odsto njenog zemljišta je poljoprivredno.
“Rusija pokušava da izvuče ustupke za sebe”
Gardijan zato ocenjuje da napadima na lučku infrastrukturu Moskva pokušava da eskalira svoje pokušaje da potpuno uguši poljoprivredni izvoz iz Ukrajine koji je od globalnog značaja.
“Rusija pokušava da izvuče ustupke za sebe tako što drži 400 miliona ljudi kao taoce. Apelujem na sve nacije, naročito one u Africi i Aziji koje su najviše pogođene rastom cena hrane, da učestvuju u jedinstvenom globalnom odgovoru na prehrambeni terorizam”, rekao je ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba.
Komentarišući ove napade, guverner ukrajinskog regiona Odesa. Oleh Kiper je rekao za ukrajinsku televiziju: “Rusija pokušava da potpuno blokira izvoz naše pšenice, i da učini da svet bude gladan”.
Akcije Moskve su izazvale oštre reakcije i u Evropskoj uniji, a visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj je naveo da „nastavak ruskog korišćenja hrane kao oružja i suspenzija crnomorske žitne inicijative utiče na globalnu bezbednost hrane, dovodeći milione ljudi u opasnost”.
Stručnjaci ocenjuju da Rusija napadima na lučke gradove pokušava da izvrši dodatni pritisak na Ukrajinu i na Zapad, i to nakon što je naneta velika šteta infrastrukturi u Odesi.
“To bi moglo ozbiljno da ograniči sposobnost Ukrajine da izvozi tim putem u budućnosti, sa ili bez dogovora”, rekla je profesorka Ana Nagurni, ekspert za lance snabdevanja sa Univerziteta Masačusets Amherst za ABC News.
U međuvremenu je Velika Britanija objavila da ima informacije koje ukazuju na to da bi “ruska vojska mogla dalje da proširi svoje ciljanje na ukrajinske objekte za žito, uključujući napade na civilne brodove u Crnom moru”.
To je izjavila britanska ambasadorka u UN Barbara Vudvord, dok je premijer Riši Sunak podelio tu informaciju sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim tokom njihovog današnjeg telefonskog razgovora.
“Naše informacije takođe ukazuju na to da je Rusija postavila dodatne morske mine na prilazima ukrajinskim lukama. Slažemo se sa ocenom SAD da je ovo koordinisan napor da se opravda i okrivi Ukrajina za bilo kakve napade na civilne brodove u Crnom moru”, ocenila je Vudvord.
