Od oktobra prošle godine tenzije na relaciji između Izraela i libanske militantne grupe Hezbolah su veoma učestale, a u poslednjim nedaljama one su eskalirale, i rat je sve verovatniji, piše CNN. Retorika obe strane se zaoštrava, a pojedine države su pozvale građane da napuste Liban. Ako je ikada postojala opasnost od regionalnog rata na Bliskom istoku, taj trenutak je došao, navodi američki medij.
Znak za alarm na Bliskom istoku predstavlja i nedavna odluka nemačke kompanije Lufthanza koja je saopštila da je suspendovala noćne letove između Bejruta i Frankfurta. Portparol kompanije je rekao da je odluka komunicirana sa svim relevantnim partnerima i da je ona “u vezi sa aktuelnim dešavanjima”, aludirajući na tenzije između Izraela i Hezbolaha.
Osim toga američka ambasada u Libanu je obavestila svoje građane koji putuju u i iz te zemlje da pažljivo prate status letova i da budu svesni da do pomeranja može do dođe uz malo ili bez ikakvog upozorenja, zbog čega je potrebno da imaju alternativne planove.
Međutim, dnevni letovi između Bejruta i Frankfurta se nastavljaju. Druge kompanije koje posluju u okviru grupe Lufthanza su saopštile da će prilagoditi svoje redove letenja, a za sada druge kompanije ne prate takvu odluku.
Kao odgovor na nedavne bezbednosne incidente, nekoliko zemalja među kojima su Nemačka, Kanada, Kuvajt i Severna Makedonija su savetovale građane da ne putuju u Liban.
Hezbolah preti “borbom bez ograničenja i pravila”
A šta se dešava na terenu? Pre dve nedelje je Hasan Nasralah, dugogodišnji generalni sekretar Hezbolaha, u govoru koji je prenošen na televiziji, rekao da libanska militantna grupa ne traži otvoreni rat sa Izraelom, ali da, ukoliko ga bude, “oni će boriti bez ograničenja i pravila”.
To je naveo povodom smrti visokog zvaničnika Hezbolaha Taleba Abdalaha koji je ubijen u izraelskom napadu. Upozorio je da je Hezbolah rasporedio samo deo svog arsenala i istakao da će Izrael morati da brine o njihovom prisustvu na zemlji, na moru i na nebu. Iznenađujuće, zapretio je i da će napasti Kipar ukoliko ta zemlja dozvoli Izraelu da izvršava napade na Hezbolah sa njene teritorije.
Pristalice su ga nekoliko puta prekidale uzvicima: “Mi smo ti na raspolaganju”. Nešto ranije je Hezbolah ispalio brojne rakete na severni Izrael, što je znak da se ne pojačava samo retorika. To je bio najžešći udar od oktobra prošle godine, što je obnovilo strahove od šireg konflikta.
U Libanu inače mesecima jedno od glavnih pitanja jeste da li će ta zemlja biti uvučena u novi rat, piše BBC.
Razmena vatre između Izraela i Hezbolaha je uglavnom bila ograničena na oblasti duž granice sa jedne i druge strane, mada je bilo udara sa obe srane koji su ciljali duboko u Liban i Izrael. Do sada je, prema zvaničnim podacima, u Libanu ubijeno više od 400 osoba (velika većina su borci Hezbolaha), a u Izraelu 25.
Procenjuje se da je oko 90.000 ljudi napustilo jug Libana, navode ujedinjene nacije. Sela su prazna, a kuće i drugi objekti su uništeni.
Sa druge strane, desetine ljudi su raseljene sa severa Izraela, a velika područja su uništena u požarima koje su izazvale rakete Hezbolaha. Vlasti u Izraelu su pod sve većim pritiskom da deluju. Ali zapadni zvaničnici navode da još nikakva odluka nije doneta.
Smanjenje izraelskih vojnih operacija u Gazi moglo bi da dovede do raspoređivanja većeg broja trupa na severnu granicu. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je rekao da će “bezbednost biti obnovljena na ovaj ili onaj način”, i da je “vojska spremna za intenzivnu akciju”, iako su neke njegove ranije izjave bile u blažem tonu.
Zbog čega je Hezbolah tvrd orah?
CNN piše da Izraelu ne bi bilo teško da “donese tamu u Liban”, zato što električna mreža već teško funkcioniše zbog decenija lošeg upravljanja. Navodi se da bi nekoliko dobro ciljanih vazdušnih udarala bilo dovoljno.
Međutim, pobeda nad Hezbolahom i smanjenje njihove vojne moći predstavlja daleko teži zadatak. Od neuspešnog sukoba sa ovom militantnom grupom 2006. godine, Izrael planira da se ponovo obračuna s njima. S druge strane, i Hezbolah se priprema za rat.
Hezbolah u svom arsenalu ima, sudeći prema procenama iz Izraela, minimum 150.000 projektila. Navodno su već ispalili 5.000 od oktobra prošle godine, što bi značilo da je veliki deo arsenala netaknut.
CNN izveštava i da su izraelski zvaničnici iznenađeni sofisticiranošću napada Hezbolaha. To znači da je bilo preciznih udara na izraelska mesta za osmatranje duž granice, na baterije PVO sistema “gvozdena kupola”.
Međutim, možda najveće iznenađenje za Izrael je bio devetominutni snimak sa drona koji je Hezbolah objavio, a na kome se vidi civilna i vojna infrastruktura u okolini severnog grada Haiffe. To bi značilo da Hezbolah ima mogućnost da prikuplja osetljive obaveštajne podatke.
Osim toga, pripadnici Hezbolaha verovatno bi mogli da okupe oko 40.000 ili 50.000 boraca, mada je njihov lider nedavno rekao da ih ima više od 100.000. Mnogi od njih su stekli borbeno iskustvo boreći se sa vladinim snagama tokom građanskog rata u Siriji.
Oni su veoma dobro utrenirani i disciplinovani, za razliku od mnogih drugih gerilskih grupa. Za razliku od Gaze, Liban nije okružen neprijateljskim susedima i ima saradnju sa režimima u Siriji i Iraku,što mu omogućava direktan pristup Iranu.
U prethodnom periodu Izrael je redovno gađao ciljeve u Siriji za koje se verovalo da su u vezi sa transportom oružja na Hezbolahu, ali je pitanje koliko su ti udari bili zaista uspešni. U slušaju otvorenog rata u punom obimu, svaka strana bi bila u mogućnosti da nanese značajne gubitke drugoj.
Strah od šireg konflikta
Na širem, planu, ako se posmatra Bliski Istok, menja se strateška ravnoteža koja je dugo favorizovala Izrael. Njegovi glavni neprijatelji više nisu brojni arapski državni režimi, već niz nedržavnih aktera kao što su Hezbolah, Hamas, Huti, i razne milicije i Iraku i Siriji. CNN je nedavno izvestio da je Amerika uverila Izrael da će imati njenu podršku u slušaju rata sa Hezbolahom.
Huti u Jemenu ispaljuju balističke projektile ka Izraelu uz pomoć Irana, ali ciljaju i brodove u Crvenom moru. Milicije koje podržava Iran u Iraku i Siriji su se uglavnom pritajile, ali sve to bi moglo da se promeni ako počne otvoreni rat Izraela i Hezbolaha.
Iran tradicionalno pušta druge da se bore i ostaje u pozadini, ali je ipak u aprilu, u znak odmazde zbog napada a diplomatsko predstavništvo u Damasku, Teheran odgovorio lansiranjem salve raketa i dronova prema Izraelu.
U slučaju da Izrael napadne Hezbolah, glavnog iranskog saveznika, iranski odgovor je verovatan. Osim podsticanja drugih grupa da jače napadnu Izrael, Iran bi mogao i da blokira Ormuski moreuz, što bi dovelo do vrtoglavog skoka svetskih cena nafte.
Koji scenariji su u igri?
Dok obe strane za sada stavljaju kartu po kartu na sto, Hezbolah verovatn oima nekoliko planova za vanredne situacije, piše “Al Jazeera”.
“Hezbolah verovatno ima spremnu strategiju u slučaju ograničenog dugotrajnog rata u južnom Libanu, a verovatno su spremili i strategiju za širi rat punih razmera”, rekao je profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Saint Joseph u Bejrutu Karim Emil Bitar.
Politički naučnik sa Libansko-američkog univerziteta Imad Salamej je naveo da bi ograničeni rat zapravo bio “asimetrični rat niskog intenziteta na iscrpljivanje” koji bi nanosio bol neprijatelju putem “jeftinijih i efikasnih” sredstava. To bi u suštini bio nastavak trenutnog sukoba.
Rat punog obima mogao bi da znači napade širom Libana,uključujući infrastrukturu kao što je aerodrom u Bejrutu. Izrael je izvodio takve napade 2006. godine.
Neki analitičari veruju da je moguća ograničena kopnena ofanziva na južni Liban, što bi dovelo do velikih žrtava na obe strane. Karim Emil Bitar smatra da Hezbolah verovatno ne priželjkuje tu opciju, jer oni shvataju da bi eskalacija konflikta bila pogubna za Liban.
Rat bi ipak još mogao da bude sprečen diplomatskim kanalima, ali i na osnovu unutrašnjih razloga koje imaju Hezbolah i Izrael.
“Hezbolah je svestan da većina Libanaca, uključujući značajan deo njihovih pristalica, ne želi novi rat”, rekao je Bitar, ali je naveo da smo u situaciji koja je izuzetno nestabilna i da svaka pogrešna procena bilo koje strane može dovesti do novog sukoba punog obima u regionu.
