Tajnovito i izolovano pleme Tarahumara, koje živi u nepristupačnim kanjonima na granici SAD i Meksika, poznato je po neverovatno izdržljivim trkačima i generalno dobrom zdravlju. Na svojim trčanjima-lutanjima, koja se mere stotinama kilometara, da povrate snagu, Tarahumare koriste napitak po imenu „iskiate“. Prvi je o njemu izvestio norveški istraživač Karl Lumholc, krajem 19. veka. „Stigao sam kasno jednog popodneva u pećinu gde je neka žena upravo spremala taj napitak. Bio sam veoma umoran i nisam znao kako da se popnem do mog kampa, koji je bio nekih 600 metara uz planinu. Ali, nakon što sam utolio žeđ i glad sa malo iskiatea, odjednom sam osetio novu snagu, i na sopstveno zaprepašćenje, popeo se visoko bez mnogo napora. Nakon toga mi je iskiate uvek bio prijatelj u nevolji, tako okrepljujući i osvežavajući da mogu da tvrdim da je to pravo otkriće“, napisao je Lumholc u svom dnevniku.
Pre nekih dvadesetak godina, novinar i istraživač Kristofer Mekdugal, koji se takođe iscrpljen našao u divljini gde živi pleme Tarahumara, dobio je od svojih dobronamernih domaćina isti napitak: „… iskiate je klizio niz grlo kao voćni punč sa finom aromom limuna. Možda je i uzbuđenje zbog potrage koja mi je predstojala učinilo svoje, ali sam se za nekoliko minuta osetio fantastično. Čak se izgubila i pulsirajuća glavobolja od spavanja na smrznutom prljavom podu te noći, koja me je mučila celo jutro… Nakon nekoliko meseci, otkrio sam da je iskiate poznat pod drugim imenom kao čia freska – „ljuti čia“. Načinjen je fermentacijom čia (chia) semenki u vodi sa dodatkom malo šećera i nekoliko kapi limuna“, napisao je Mekdugal.
Preuzeto: Zdravahrana.com
