Tokom dvonedeljenih razgovora ocenjeno je da srpska privreda ima dobre mehanizme odbrane od “šokova” iz međunarodnog okruženja.
Sastankom u Narodnoj banci Srbije završeni su zvanični razgovori Misije MMF s delegacijom Srbije i tokom posete predložen je novi stendbaj aranžman koji će zameniti postojeći Instrument za koordinaciju politike, saopštila je danas NBS.
Tokom dvonedeljenih razgovora ocenjeno je da srpska privreda ima dobre mehanizme odbrane od “šokova” iz međunarodnog okruženja.
“Predloženi stendbaj aranžman biće dodatna podrška finansiranju u uslovima izazova u svetskom ekonomskom okruženju, a podržaće i makroekonomske politike i napore vlasti na sprovođenju strukturnih reformi, sa fokusom na sektor energetike. Stendbaj aranžman će zameniti postojeći Instrument za koordinaciju politike i nadovezaće se na reformsku agendu Instrumenta, uz uvažavanje tekućih izazova”, navedeno je u saopštenju.
Razgovori su vođeni u okviru trećeg razmatranja rezultata sprovođenja dogovorenog ekonomskog programa, podržanog savetodavnim, nefinansijskim Instrumentom za koordinaciju politike (Policy Coordination Instrument – PCI) iz juna 2021. godine.
Istovremeno, razmatrano je i zaključivanje novog stendbaj aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom (Stand-by Arrangement – SBA), čiji je fokus na nastavku vođenja odgovorne ekonomske politike, uz dodatnu podršku finansijskoj stabilnosti u periodu vanrednih svetskih okolnosti i preplitanja nekoliko kriza.
Tokom razgovora razmatrana su aktuelna monetarna, fiskalna i makroekonomska kretanja i projekcije, na osnovu čega je Misija pozitivno ocenila sprovođenje dogovorenog ekonomskog programa i pohvalila kontinuitet dobrih ekonomskih politika.
Ocenjeno je i da je upravo zahvaljujući odgovornom vođenju ekonomske politike i sveobuhvatnom paketu monetarnih i fiskalnih mera Srbija uspešno očuvala makroekonomsku, finansijsku i fiskalnu stabilnost i u periodu pojačanih izazova.
Pohvaljena je i blagovremena priprema srpskih vlasti za dalje potencijalne šokove iz međunarodnog okruženja.
Konstatovano je da je srpska privreda zabeležila snažan oporavak od pandemije, ali da se svi sada suočavamo s negativnim efektima nepovoljnih kretanja na svetskom i regionalnom nivou, koji utiču na niži globalni rast, time i na smanjenu eksternu tražnju za srpskim izvozom iz zemalja EU koju su naši najveći spoljnotrgovinski partneri, kao i na visoke cene energenata i poremećaje u lancima snabdevanja.
Ipak, srpska privreda ima dobre mehanizme odbrane od šokova, koji uključuju i adekvatne devizne rezerve, umeren nivo spoljnog i javnog duga, dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sistem, uz najniže učešće problematičnih kredita do sada, kao i dokazanu sposobnost proaktivnog reagovanja na razne udare iz međunarodnog okruženja.
Posebno je konstatovano i da je očuvana finansijska stabilnost, kao i stabilnost deviznog kursa, uprkos nepovoljnim uslovima u međunarodnom okruženju.
“Važan stub odbrane stabilnosti jesu visoke devizne rezerve, kojima pažljivo upravljamo, kao i očuvana relativna stabilnost kursa dinara prema evru i izvesnost u poslovanju koju ta stabilnost donosi”, rekla je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.
Govoreći o aktuelnim makroekonomskim kretanjima u Srbiji, Tabakovićeva je istakla da NBS od maja, s ponovnim delovanjem faktora za jačanje dinara kupovinom deviza, dodatno povećava devizne rezerve.
One su krajem septembra premašile nivo s početka godine i iznosile su 16,5 milijardi evra, što je znatno više od nivoa propisanog brojnim kriterijumima kojima se meri njihova adekvatnost.
Takođe, nastavljen je rast zapošljavanja i zarada u privatnom sektoru.
Uprkos visokoj bazi i pojačanim neizvesnostima iz međunarodnog okruženja, prema preliminarnim podacima, priliv stranih direktnih investicija u devet meseci ove godine premašio je priliv iz istog perioda rekordne prethodne godine.
“Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima u avgustu je iznosilo 3,19 odsto, što je za gotovo jedan procentni poen ispod nivoa pre pandemije. To je još jedna potvrda da smo u Srbiji donosili pravu i pravovremenu kombinaciju mera”, navela je guvernerka NBS.
Misija Međunarodnog monetarnog fonda ocenila je i da je, u uslovima aktuelnih inflatornih pritisaka koji su mahom uzrokovani cenama hrane i globalnim cenama energenata, reakcija monetarnom politikom odgovarajuća.
Konstatovano je da tekuće pooštravanje monetarnih uslova ima ključnu ulogu u sprečavanju dužeg trajanja inflacije, kao i da su vlasti sprovele i dodatne mere kako bi ublažile udar na troškove života stanovništva.
“Obuzdavanje inflacije jeste prioritet broj jedan za nosioce politika širom sveta, ali je važno da se odredi i prava mera reakcije. U Srbiji to radimo postepenim, ali kontinuiranim zaoštravanjem monetarnih uslova, koje smo započeli u oktobru prošle godine. Kroz postepen pristup uvažava se činjenica da inflatorni pritisci dolaze od faktora sa strane ponude i istovremeno se vodi računa i o rastu privredne aktivnosti”, rekla je Tabakovićeva.
Prema oceni Međunarodnog monetarnog fonda, dalja kombinacija makroekonomskih mera trebalo bi da bude takva da obezbedi smanjenje inflacije i podrži stabilnost deviznog kursa. Važno je da fiskalna konsolidacija podržava monetarnu politiku, ali i da se u budžetu zadrži visok nivo kapitalnih rashoda kako bi se rešile znatne infrastrukturne potrebe Srbije.
“Kao i tokom prethodnih epizoda povećanih međunarodnih rizika, u Srbiji nastavljamo da čuvamo stabilnost i sprovodimo reforme, uz punu koordinaciju politika, što je neophodno za sprovođenje naše ekonomije i kroz ovu krizu”, zaključila je Tabakovićeva.
