Ova tradicionalna japanska namirnica sadrži poseban enzim koji snažno deluje protiv formiranja krvnih ugrušaka, ali i na smanjenje problema sa zapušenim nosom i sinusima.
Nato miso se dobija fermentacijom kuvanih sojinih zrna pomoću posebne bakterije zvane Bacillus natto. Ovako dobijen produkt sadrži enzim natokinazu, za koji se zna da pokazuje snažnu aktivnost protiv zgrušavanja. Natokinaza razlaže jednu komponentu krvnih ugrušaka i arteriosklerotičnih naslaga zvanu fibrinogen. Povećan nivo fibrinogena takođe je povezan sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja.
Natokinazu je prvi otkrio Hirojuki Sumi sa Univerziteta Čikago, proučavajući sposobnost raznih konvencionalnih lekova da rastvaraju ugruške. Klinička ispitivanja su pokazala da natokinaza razlaže višak fibrina u krvnim sudovima, poboljšava cirkulaciju i smanjuje rizik od opasnog zgrušavanja. Pored toga, utvrđeno je da natokinaza smanjuje nivo LDL (“lošeg”) holesterola i povećava nivo HDL (“dobrog”) holesterola. Takođe, razređuje krv, poboljšava protok krvi i snižava krvni pritisak.
Sasvim nedavno je utvrđeno da ovaj enzim ne samo da može da pomogne da se otpuše arterije, već i sinusi. Istraživači japanskog Univerziteta Fukui su proučili delovanje natokinaze na tkivo nazalnih polipa kod pacijenata obolelih od hroničnog rinosinuzitisa. Ispitanici su tretirani ili mlakim rastvorom slane vode, ili rastvorom natokinaze u mlakoj vodi.
Pokazalo se da je natokinaza značajno smanjila tkivo nazalnih polipa, uklanjajući fibrin. Isto je tako utvrđeno da je kod ispitanika sa hroničnim rinosinuzitisom i astmom tretiranih natokinazom bilo znatno manje nosne sluzi i pljuvačke.
Autori veruju da ta otkrića dokazuju da natokinaza pomaže obolelima od hroničnog rinosinuzitisa i astme, pošto razlaže fibrin. Ovo je značajno i zbog toga što hronični rinosinuzitis po pravilu ne reaguje na konvencionalnu terapiju lekovima.
Preuzeto: Zdravahrana.com
