Potreba osobe da stalno bude u službi drugih, prijatelja, rođaka, partnera, čini disbalans unutar njenog unutrašnjeg sveta.
Osoba nesvesno nosi uverenje da je loša osoba i da ne vredi ukoliko ne ispuni očekivanja, želje ili potrebe druge osobe.
Uglavnom je prisutan i nesvesni osećaj krivice, koji ih izjeda i nagoni na određene radnje po principu “uradiću sve samo da ispadnem dobar”.
U suprotnom osoba ne bi mogla da podnese anskioznost koju bi osećala, jer nosi uverenje da svima mora ugađati i biti dobra.
Ideja da je vredna ljubavi samo svojim postojanjem za nju je strani pojam.
Jedna od ključnih stvari oslobađanja ovog kalupa je učenje izgovaranja čuvenog NE, bez griže savesti.
