Svet mora da diversifikuje proizvodnju hrane i konzumiranje, ili će se suočiti sa poremećajima u snabdevanju koji bi mogli da dovedu do patnje i socijalnih nemira, upozorili su svetski naučnici.
U novoj globalnoj studiji ukazano je na korist po zdravlje i prirodnu sredinu ukoliko se sprovede transformacija proizvodnje hrane i napomenuto da bi prednosti nadmašile troškove promene.
Autori istraživanja pozvali su vlade da dodatno podrže održivu poljoprivredu.
– Mali poremećaj u isporukama može da nanese mnogo štete i da uzrokuje veliki rast cena – izjavio je Per Faro iz Koalicije za hranu i zemlju, globalnog saveza ekonomista i naučnika koji stoje iza ove studije.
Prevelika globalna zavisnost od malog broja uobičajenih izvora hrane znači da je stanovništvo osetljivo na slabije žetve, a situaciju pogoršavaju klimatske promene, navodi se u izvještaju.
– Četiri različite vrste useva pružaju 60% naših kalorija – pšenica, pirinač, kukuruz i krompir. To povećava našu ranjivost – rekao je Faro.
Panel je saopštio da je ovaj izveštaj prvi u kojem se procenjuje korist od transformacije globalnog sistema za hranu, kao i cena nepreduzimanja akcije.
Šteta koju savremena industrija hrane nanosi zdravlju ljudi, razvoju i okolini košta 12 biliona dolara godišnje, što je ekvivalentno bruto domaćem proizvodu Kine, utvrđeno je u studiji.
Stručnjaci predlažu seriju rešenja, poput ohrabrivanja raznovrsnije prehrane radi poboljšanja zdravlja i smanjenja zavisnosti od određnih useva, da bi se više podržala poljoprivreda koja omogućava obnavljanje šuma, što je ključ u borbi protiv klimatskih promena.
Na primer, vlasti Kostarike uspele su da preokrenu proces seče šuma i ogoljavanja zemljišta ukidanjem subvencija za uzgajanje stoke i uvođenjem isplata farmerima koji upravljaju svojim imanjima na održiv način kada je reč o prirodnoj sredini.
Foto: Image Point Fr/shutterstock.com
Preuzeto: eKapija
