Ekstremno popularan dodatak ishrani – za koji je procenjeno da će dostići prodaju od 2,4 milijarde dolara u svetu do 2030. godine – ljudima možda ne donosi nikakvu zdravstvenu korist, smatraju naučnici. To nije sprečilo proizvođače da daju nečuvene tvrdnje na pakovanju suplemenata ribljeg ulja.
Nedavna studija medicinskog centra Univerziteta Teksas u Dalasu otkrila je da etikete na dodacima ribljeg ulja daju zdravstvene tvrdnje koje su potpuno nepotkrepljene bilo kakvim istraživanjem.
„Na osnovu onoga što sam lično videla u prodavnici prehrambenih proizvoda i apoteci, nisam bila iznenađena što sam pronašla pozitivne zdravstvene tvrdnje o dodacima ribljeg ulja“, rekla je koautorka studije Džoana Asadurijan za Medscape Cardiology.
„Ono što je bilo iznenađujuće jeste zdravstveni dijapazon tih tvrdnji – od zdravlja srca i mozga do zdravlja zglobova, očiju i imuniteta uopšte“, dodala je Asadurijan.
Postoje dve vrste zdravstvenih „garancija“ na pakovanjima suplemenata: kvalifikovana zdravstvena tvrdnja pominje potencijal suplementa za lečenje ili prevenciju bolesti i u Americi mora da bude odobrena od Američke uprave za hranu i lekove.
U deklaraciji može da se obeća kako dodatak ishrani podržava funkcionisanje tela (na primer poboljšava imunitet), ali ne sme da se napiše da sprečava ili leči bilo koju bolest.
Od 2.819 suplemenata ribljeg ulja koje su istraživači proučavali, 74 odsto iznelo je barem jednu zdravstvenu tezu. Od njih, samo 19 odsto koristilo je kvalifikovanu zdravstvenu tvrdnju koju je odobrila FDA, dok su ostali dali široke ili nedokazane tvrdnje o tome kako su sastojci strukturisani ili funkcionišu u telu.
Pored „obećanja“ da pospešuju zdravlje srca, za mnoge dodatke ribljeg ulja navodi se da su dobri i za mozak, mentalno zdravlje, zdravlje zglobova ili zdravlje očiju – uprkos tome što ne postoje apsolutno nikakvi podaci iz kliničkih ispitivanja koji bi podržali te konstatacije.
„Oznake mogu biti veoma obmanjujuće za širu javnost“, rekla je dr Joen E. Manson, šefica Odeljenja za preventivnu medicinu u Brigamu i ženskoj bolnici u Bostonu.
„Ljudi se suočavaju sa vrtoglavim brojem dijetetskih suplemenata, od kojih mnogi uključuju navode o strukturi/funkciji koje zahtevaju minimalne dokaze o efikasnosti, ako ih uopšte ima“, dodala je ona.
„Oduševljenost ovim suplementima nadmašuje dokaze iz rigoroznih kliničkih ispitivanja.“
Otprilike 20 odsto ljudi starijih od 60 godina uzima suplemente ribljeg ulja.
Studije su pokazale da omega-3 masne kiseline koje se nalaze u ribama kao što su losos i skuša pružaju zdravstvene prednosti, ali isto nije važilo za omega-3 masne kiseline koje potiču iz kapsula suplemenata.
U studiji iz 2018. na više od 15.000 ljudi sa dijabetesom, rizik od ozbiljnog kardiovaskularnog problema nije se razlikovao kod ljudi koji su uzimali suplement omega-3 i ljudi koji nisu uzimali dodatke ishrani.
Studija iz 2019. sa više od 25.000 učesnika otkrila je da suplementi ribljeg ulja nisu učinili ništa da smanje rizik od kardiovaskularnog srčanog ili moždanog udara ili pak dobijanja raka.
Umesto da se oslanjaju na suplemente, većina nutricionista preporučuje da ljudi unose omega-3 i druge masne kiseline putem ishrane.
Izvori zdravih masnih kiselina, prema nacionalnim institutima za zdravlje, uključuju:
Ribe iz hladnih voda kao što su losos, haringa, tunjevina, sardine i skuša
Ulje od lanenog semena, oraha, soje, repice i maslina.
