Očekuje se da će do 2025. godine kod svakog drugog deteta biti dijagnostifikovan autizam, a jedan od najčešćih uzroka ovog problema je smrtonosna hemikalija poznata kao glifosat, tvrdi istraživački naučnik dr Stefani Senef.
Primarni aktivni sastojak Monsantovog Roundup herbicida, glifosat, prvobitno je bio razvijen kao industrijski agens za čišćenje koji helira teške metale i druge supstance iz zapušenih cevi. Kada je otkriveno da glifosat takođe može da ubije mikrobe, on je na kraju transformisan u ono što bi na kraju postalo jedno od najčešće korišćenih ubica korova u konvencionalnoj poljoprivredi.
Ali istraživanje koje je sastavila dr Senef, zajedno sa podacima objavljenim od strane Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), otkriva, suprotno tvrdnjama Monsanta – da je glifosat “bezbedan” za ljude, da je upotreba ove hemikalije direktno povezana sa rastućim stopama autizma tokom poslednjih nekoliko decenija.
Podaci objavljeni od strane CDC-a još 2014. godine pokazuju da jedno od 68 dece SAD spada u spektar autizma – u odnosu na oko 1 u 2.000 dece 1980-ih godina. Interesantno je da autizam nije bio čak ni na radarima ljudi dok glifosat nije stupi na scenu, jer su stope ove bolesti naglo porasle uz povećanu upotrebu glifosata u hemijskoj poljoprivredi.
Osim autizma, glifosat je povezan i sa nizom drugih zdravstvenih stanja, uključujući deficit pažnje i poremećaj hiperaktivnosti (ADHD), alergije na hranu, astmu, sindrom propusnih/curećih creva, upalnu bolest creva (IBD), Alchajmerovu bolest i demenciju, bolesti srca i rak – fenomen koji dr Senef opisuje kao “poražavajući”.
I nije samo dr Senef ta koja to kaže. Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) Svetske zdravstvene organizacije (SZO) je nekoliko godina ranije zaključila da je glifosat “verovatan kancerogen”. Pa ipak, njega i dalje prskaju na konvencionalnu i genetski modifikovanu (GM) soju, kukuruz, uljanu repicu, cveklu, kikiriki i mahunarke!
Ali glifosat se jednostavno može oprati sa gotovog proizvoda, zar ne?
Pogrešno. Ne samo da biljke apsorbuju glifosat u svaku moguću ćeliju, već ga takođe mogu kombinovati sa drugim toksinima kako bi eksponencijalno povećali toksičnost, što dovodi do poremećaja hormona, oštećenog metabolizma, poremećene funkcije jetre i neravnoteže u mikrobiomu creva.
Zato dr Senef ističe važnost detoksikacije od glifosata, za šta kaže da će pomoći uklanjanju ovog “spavajućeg toksina” iz organizma kao bi se minimalizovala šteta koju uzrokuje. Dok glifosat ne bude u potpunosti zabranjen u poljoprivredi, ne postoji način da se on u potpunosti izbegne, naročito jer on završava u gotovo svim vrstama hrane koja nije sertifikovana kao organska ili se uzgajala kod kuće bez hemijskog prskanja.
Kada se glifosat zadržava u telu, on sprečava crvena krvna zrnca da održavaju zdrave nivoe vitamina C, što ne samo da je važno za imunitet, već i za krvne sudove i zdravlje srca. Glifosat dalje može dovesti do bolesti masne jetre, jer ometa metabolizam fruktoze i sintezu sulfata.
Dr Senef preporučuje konzumiranje morskih plodova i organskih jaja je takođe važno, kao i konzumiranje mnogo probiotičkih namirnica poput jogurta, kefira i kombuhe, kao i povrća bogatog sumporom kao što su prokelj, brokoli i karfiol.
Uzimanjem suplemenata koji sadrže sumpor, kao što su alfa-lipoična kiselina i metilsulfonilmetan, ili MSM, takođe će doprineti dopunjavanju mineralima koji su izgubljeni u organizmu kao rezlutat izlaganja glisofatu. Obavezno konzumirajte i mnogo zeleniša, lekovitih biljaka i začina, uključujući stvari poput belog luka, peršuna, luka, korijandera, bosiljka i masalačka, koji su moćna, prirodna sredstva za detoksikaciju.
