Japanski naučnici popeli su se na dve planine i istraživali sastav oblaka. Ono što su otkrili otvara više nego ozbiljnu temu koja u mnogome može da odredi našu budućnost.
Mikroplastika, odnosno male plastične čestice manje od 5 mm raširene su širomsveta – u vodi, na kopnu, u vazduhu, ali kako je pokazalo novo istraživanje – i u oblacima. Čestice mikroplastike dolaze iz industrijskih otpadnih voda, tekstila, sintetičkih automobilskih guma, proizvoda za ličnu higijenu i slično, a sve je više dokaza o njihovom štetnom delovanju na zdravlje ljudi.
Mikroplastika se tako povezuje s tumorima, negativnim uticajem na srce i pluća, a poznato je da je da opasna i za okolinu.
Da je mikroplastika prisutna i u oblacima pokazalo je nedavno sprovedeno istraživanje japanskih naučnika. U okviru studije, popeli su se na planine Fudži i Oyamu kako bi skupili vodu iz oblaka, nakon čega su analizirali uzorke kako bi odredili njihova hemijska i fizička svojstva. Rezultati su pokazali kako se u litru vode nalazi između 6,7 i 13,9 komada plastike, a identifikovali su devet različitih vrsta polimera i jednu vrstu gume u mikroplastici u vazduhu, veličine od 7,1 do 94,6 mikrometara.
Once in the environment, microplastics do not biodegrade and cannot be removed.
Today, we are adopting the first measures, for example banning loose glitter and microbeads, to prevent the release of about half a million tonnes of microplastics into the environment. ↓
— European Commission (@EU_Commission) September 25, 2023
Kada mikroplastika dospe u gornje slojeve atmosfere i bude izložena ultraljubičastom zračenju sunčevog svetla, ona se razgrađuje čime doprinosi efektu staklene bašte, objasnio je glavni autor studije Hiroši Okoši sa Univerziteta Vaseda. Čestice mikroplastike koje su prisutne u oblacima, naravno, vraćaju se na Zemlju.
Zagađuju kopno, vodu i hranu
Naučnici takve kiše nazivaju „plastičnim kišama“ i one zagađuju kopno i vode, odnosno more, ali i sve što ljudi jedu i piju pa je jasno da na kraju takve mikročestice završe i u našim telima.
Kako je upozorio Okoši, ako se ne krene sa rešavanjem ovog problema proaktivno, ekološki rizici postaće stvarnost, izazivajući nepovratnu i ozbiljnu štetu u budućnosti.
Na „Dejli mejlu“ kažu da su mehanizmi transporta mikroplastike i dalje nejasni, dok je istraživanje mikroplastike u vazduhu prilično ograničeno tako da nema sumnje kako će se naučnici u budućnosti više baviti ovim problemom, a postoji i nada da će se vremenom pronaći i neko rešenje da se količina opasnih mikročestica smanji.
