Mnogo puta smo čuli o uticaju misli na našu stvarnost, tačnije način na koji je doživljavamo, ali i kreiramo. Stvarnost je interakcija misli i događaja, ali, prema rečima pristalica New age pokreta i događaji koji su inkorporirani u naš život privučeni su našim mislima. Pod pojmom misli podrazumevaju se naša svesna i nesvesna ubeđenja, ono u šta verujemo, što duboko prožima našu podsvest. Sve što je čovek svesno materijalizovao, prvo je zamislio, odnosno ideja prethodi realizaciji. Da bi nešto postojalo u fizičkom svetu, mora prvo da nastane u duhovnom. To podrazumeva i teoriju da dosta toga nesvesno kreiramo, odnosno prizivamo u svoj život.
Međutim, kreatorska snaga misli nije nešto novootkriveno. Veliki umovi različitih epoha primetili su koliki je uticaj uma na materiju – pokretački, kratorski i modifikujući. Misli su energija, a energiju ne vidimo, samo osetimo njene efekte. Još je Buda rekao: „Mi smo ono što mislimo. Sve što mi jesmo izvire iz naših misli. Svojim mislima menjamo svet“. Često se citiraju reči kineskog filosofa Lao Cua, koji je živeo u VI veku pre nove ere:„ Vodite računa o vašim mislima – postaće reči. Vodite računa o vašim rečima – postaće dela. Vodite računa o vašim delima – postaće navike. Vodite računa o vašim navikama – postaće karakter. Vodite računa o vašem karakteru – postaće vaša sudbina“. Veliki umovi misle na sličan način, pa je i rimski imperator Marko Aurelije svoja zapažanja o moći misli sažeo u reči:“Život ti se pretvara u ono što misliš“. Tesla i Jung su imali ezoterijski pristup realnosti, ukazujući na postojanje telepatije, povezanosti misli i događaja, mogućnost predviđanja događaja. Ono što je domen klasične medicine, a ukazuje na delovanje misli na materiju, jesu psihosomatske bolesti. Psihosomatske bolesti su dokaz kolika je snaga emocija iliti misli koje izviru iz naše posvesti
.
Učestalost podataka o moći misli i emocija u srazmeri je sa stepenom proučenosti mozga i psihe. Sve više se briše granica između ezoterije i klasične nauke. U prilog tome govori eksperiment koji je sproveo dr Masaru Emoto, međunarodno priznat istraživač i alternativni iscelitelj. U jednom od svojih eksperimenata u kojima nastoji da pokaže kako misli i reči imaju moć da promene realnost, upotrebio je pirinač. Stavio je određenu količinu kuvanog pirinča u dve posude. Na jednu je stavio nalepnicu na koju je napisao „ti budalo“, a na drugu nalepnicu na kojoj je pisalo „hvala ti“. Posude je postavio na ulazu u školu. Učenici su dobili instrukcije da svakodnevno glasno izgovore to što piše na nalepnicama. Rezultati su bili zapanjujući. Posle trideset dana svakodnevne komunikacije, došlo je do značajnih promena između porcija pirinča. Pirinač sa oznakom „ti budalo“ se dekomponovao. Negativne misli i namere su dovele do njegove ubrzane razgradnje i kvarenja. Pirinač u drugoj posudi gotovo da se nije promenio. Pozitivne misli i namere omogućile su zadražavanje prvobitinih svojstava i strukture.
Ovaj dokaz interakcije misli i fizičke stvarnosti ima dalekosežne implikacije. Ono što možemo već sad da primetimo jeste da, ako je dejstvo ružnih reči na neživu prirodu ovakvo, šta je tek sa živim svetom, pre svega ljudima. To svakako postavlja platformu za građenje odnosa i razumevanje postupaka i načina života drugih ljudi. A, gde postoji razumevanje, nema mesta srdžbi i osudi, odnosno negativnim mislima.
