Uznemiravajuće stanje, poznato kao “sindrom slomljenog srca”, ne leči se vremenom, otkrili su naučnici sa Univerziteta u Aberdinu.
Ne postoji terapija za ovo stanje, za koje se ranije verovalo da se leči vremenom. Tim naučnika sa škotskog Univerziteta u Aberdinu proveo je četiri godine proučavajući sindrom, najpoznatiji pod imenom “slomljeno srce”, a medicinski poznatim kao Takocubo stresna kardiomiopatija (TSM).
Rezultat njihovog rada takođe slama srce: “Nema tretmana za stanje.”
Sindrom, koji je prvi put opisan u Japanu 1990. godine, obično pokreće stres, koji je rezultat životnih događaja poput gubitka člana porodice ili prijatelja, učešća u nesreći ili loša osećanja uzrokovana raskidom veza koje uglavnom pogađaju žene.
Pacijenti koji pate od TSM mogu iskusiti ozbiljne bolove u grudima koje se vezuju za srčane udare, navode lekari, ali kada se provere koronarne arterije, vidi se da ne postoji blokada. Međutim “pacijenti veoma brzo mogu da posrnu”, upozoravaju naučnici, jer njihov srčani mišić funkcioniše veoma loše.
“Uobičajeni test za srčanu funkcijo je ehokardiogram, a kada smo ga sproveli pokazao je da se srce vratilo u normalu… Međutim, kada smo pričali sa pacijentima, oni su prijavili da se i dalje ne osećaju svoji, da ne mogu da učestvuju u napornim aktivnostima i mnogi su bili nesposobni da se vrate na posao”, rekla je Dena Doson, koja je predvodila aberdinski istraživački tim.
Proučavajući pacijente sa slomljenim srcima kao grupu, pre nego kao pojedinačne slučajeve, koristeći sofisticiranije dijagnostičke alate, među kojima je i kardiomagnetna rezonanca i spektroskopija, naučnici su otkrili da su anomalije nastavljene u srcima obolelih.
“Takođe smo proučavali sposobnost srca da generiše energiju koja je potrebna za pokretanje kucanja, a koja se veoma smanjila”, rekla je Dosonova.
“Svako od nas poznaje nekoga ko je doživeo srčani udar, ali nikada nisam upoznao bilo koga ko je prošao kroz ovo, tako da je ovo veoma korisno istraživanje”, rekao je Majkl Strahan, kome je dijagnostifikovan TSM. On je izrazio nadu da je njegovo učešće u istraživanju pomoglo naučnicima da bolje razumeju prirodu ovog stanja.
Naučnici tvrde da je potrebno da bolje razumeju tačne uzroke ljudi koji se žale na stanje, pre nego što izvedu dalje studije o mogućim tretmanima.
Preuzeto: nationalgeographic.rs
