Kratkovidost, nemogućnost da se jasno vide udaljeni predmeti, uglavnom se pripisuje genetskim faktorima. Međutim, najnovija studija australijskih naučnika potvrdila je zaključke nekih ranijih istraživanja – da boravak na dnevnoj svetlosti može da spreči miopiju, što je medicinski termin za kratkovidost. Pretpostavka je da svetlost podstiče lučenje dopamina. Ova hemikalija sprečava preterani rast oka, koji izaziva miopiju.
Rezultati istraživanja
Učenici iz zemalja jugoistočne Azije briljiraju na međunarodnim testovima znanja, ali čak 90 odsto njih pati od kratkovidosti.
Prosečni đak osnovne škole u Singapuru svakodnevno provodi samo pola sata na dnevnoj svetlosti, a australijska deca po tri sata i među njima je samo 10 odsto kratkovidih. U Britaniji je 30 do 40 odsto kratkovidih školaraca, a u Africi ih praktično nema.
Novija istraživanja ukazuju da je, osim gledanja u daljinu, kod boravka na otvorenom i svetlost važan faktor.
Ustanovljene su velike razlike u procentu kratkovidih učenika između visokourbanizovanih zemalja, koje stavljaju akcenat na klasično obrazovanje u najranijem uzrastu u odnosu na zemlje koje se zalažu za učenje kroz igru.
Prema rečima profesora Jana Morgana, koji je predvodio istraživanje na Australijskom nacionalnom univerzitetu, ne može da se govori o genetskom faktoru, jer se genski pul ne menja u dve generacije, a stopa obolevanja se u jugoistočnoj Aziji za nekoliko decenija povećala sa 20 na 80–90 odsto. Takođe, istraživanje je pokazalo da je stopa kratkovidih među kineskom decom koja su emigrirala u Australiju niža nego kod onih koji žive u jugoistočnoj Aziji. Niža je i među decom u Sidneju nego među onom u Britaniji, što opet ukazuje na “faktor svetlosti”.
Prošle godine su istraživači na Kembridžu ustanovili da svaki dodatni sat nedeljno proveden napolju smanjuje rizik od miopije za dva procenta. U sličnoj američkoj studiji se došlo do zaključka da se preventivni efekat postiže sa 10–14 sati nedeljno napolju.
Preuzeto: Yumama.com
