Tema je prikladna baš za ovo doba godine jer je vreme praznika, a gde su praznici i slavlja, tu je i hrana. Sprema se dosta toga, obično i više nego što je potrebno. Šta se dešava sa hranom koja preostane?
Već nekoliko godina redovno posećujem međunarodni festival zelene kulture Green Fest. Fantastična manifestacija posvećena ekologiji i zaštiti životne sredine. I ove godine sam odgledala nekoliko sjajnih filmova i mogu vam reći da sam još uvek pod utiskom. Oni su mi i inspiracija za današnju temu. Mislim da je prikladna baš za ovo doba. Evo nekih interesantnih podataka koje sam saznala i saveta koji su se nalazili na flajeru koji je objavio i štampao informativni centar Evropske unije u Beogradu. Nadam se da će nas ove informacije navesti na razmišljanje ali i podstaći da usvojimo neke nove navike.
Više od 30% proizvedene hrane završi na svetskim deponijama, gde truli i raspada se, ispuštajući metan- jedan od najopasnijih gasova sa efektom staklene bašte.
Bacanjem neupotrebljene hrane troši se jako velika količina resursa, što predstavlja ozbiljan problem za planetu. Samo pomislite koliko je potrebno energije i vode u procesima proizvodnje, pakovanja i transporta hrane. Da li znate da je količina vode, potrebna za uzgajanje hrane koju bacimo, veća od kolčine koju godišnje potrošimo u celoj Srbiji?
Kada bi bačena hrana postala država, emitovala bi 3,3 milijarde tona gasova sa efektom staklene bašte. Bila bi to država na trećem mestu u svetu po količini emitovanja gasova u atmosferu.
Za proizvodnju samo jednog dela hrane koji se baci, na globalnom nivou, potrebno je 250 kubnih kilometara pitke vode. Ista količina vode izlazi na izvoru Volge svake godine i napaja ovu reku, dugačku oko 3700 kilometara.
Nekoliko činjenica o bacanju hrane u Srbiji na osnovu rezultata pilot-istraživanja. Rezultati pilot istraživanja u Srbiji pokazuju da:
Svakog dana bacimo 726 tona hrane.
Svake godine bacimo 256 000 tona hrane. Svako od nas u proseku baci 35 kg hrane godišnje.
Kada bismo svake godine odbačenu hranu spakovali u dostavne kamione, oni bi napravili kolonu koja bi se protezala od Subotice do Kraljeva.
Evo i saveta za efikasniju upotrebu hrane.
BUDITE KREATIVNI
Ako imate namirnice kojima ističe rok – upotrebite maštu. Uz malo mašte i kreativnosti od preostale hrane se mogu napraviti vrlo ukusna jela.
Napravite plan. Pre pripreme jela uvek proverite šta već imate od namirnica. Planirajte obroke tako da iskoristite postojeće zalihe, umesto da kupujute nove namirnice.
DRŽITE SE SPISKA
Kada pođete u kupovinu napravite spisak namirnica koje su vam potrebne i držite se spiska. Ne kupujte ono što vam ne treba čak i ako je na sniženju.
ORGANIZUJTE POTROŠNJU HRANE
Uvek je najbolje prvo potrošiti namirnice koje ste kupili ranije. Odredite mesto na kojem će stajati namirnice kojima uskoro ističe rok upotrebe.Namirnice kojima ističe rok stavite ispred.
ROK UPOTREBE
Proizvođači koriste oznaku “NAJBOLJE UPOTREBITI DO” kako bi naglasili do kada garantuju za kvalitet proizvoda. To ne znači da sa tim datumom ističe rok upotrebe. Proverite da li je namirnica ispravna pre nego što je bacite.
PRODUŽITE ROK UPOTREBE
Koristite posebne posude za odlaganje u koje ne može da uđe vazduh. Namirnice kojima ističe rok zamrznite ili osušite.
IZABERITE PRAVU VELIČINU PORCIJE
Nakon obroka hrana koja ostane najčešće bude bačena. Sipajte u tanjir hrane onoliko koliko mislite da vam je dovoljno. Ako zatreba, sipajte još jednom.
AKO VAM OSTANE HRANA NAKON OBROKA
Spakujte ostatke, napišite datum i stavite u zamrzivač.
Lično nisam pristalica zamrzavanja i podgrevanja hrane. Mislim da je bolje primeniti prethodne predloge kako do ovog poslednjeg koraka ne bi ni došlo.
Preuzeto: Zdravahrana.com
