Ono šta govorite svojoj deci za stolom jednako je važno kao i ono šta im servirate u tanjiru. Poruka koju šaljete svojoj deci tokom obroka, kao i hrana koju im pripremate ima veoma moćan uticaj na njihov kasnije navike u ishrani.
Ovo je pet rečenica koje biste trebali da izbegavate:
1. “Dobićeš slatkiš tek kada pojedeš večeru”
Nijedna hrana, uključujući i dezert, ne treba da se koristi kao kazna ili nagrada. Takav stav postavlja dezert na “pijedastal” i predstavlja ga kao važniji i bolji deo obroka, što automatski znači da je slani deo “blak”.
Svaki deo obroka treba da bude podjednako važan i svi sve treba da dobiju. U slučaju da dete ne želi da jede ništa drugo ukoliko zna da na kraju dolazi slatkiš, jedino rešenje vam je da dezert ne pravite uopšte, odnosno da ga pravite određeni broj ljudi u toku nedelje.
Mali trik koji može da “upali” je da sve odmah stavite na sto. Zviči malo čudno, ali neka deca smirenije pojednu večeru ako znaju da je i slatkiš tu pored njih, da neće “pobeći”.
2. “Ne brljaj po tanjiru”
Ovu rečenicu često se govori izbirljivoj deci koja odvajaju u tanjiru delove hrane koje žele, odnosno ne žele da pojedu. Međutim, to nije poželjno reći, čak i kada je dete stvarno pravi izbirljivac. Etiketiranje u bilo kom smislu nije poželjno i dobro. Na taj način dete samo sebe počinje tako da doživljava i onda ima opravdanje i svaki sledeći put kada želi nešto da pojede.
3. “Pojedi još tri zalogaja piletine i još dve kašike graška”
Namera koju ima roditelj kada ovo kaže detetu je razumljiva. Svako želi da njegovo dete pojede od svega u tanjiru u dovoljnoj količini, a deci je lakše kada znaju koliko im je ostalo “do kraja”, odnosno koliko ih zalogaja deli od igranja.
Međutim, na taj način vi zadajete detetu količinu koju treba da pojede, i ne dozvoljavate mu da razvije osećaj gladi, odnosno sitosti. Ono će pojesti onoliko koliko mu vi kažete, a ne onoliko koliko mu je zaista potrebno.
4. “Neće ti se svideti”
Roditelji često budu u situaciji da dete poželi hranu koju jedu odrasli ili hranu koju je videlo na reklami. Ali čak i ako ste 99 odsto sigurni da se vašem detetu neće dopasti ljuti gulaš ili luk, ipak mu dozvolite da proba, i samo to otkrije i zaključi. U suprotnom, će se plašiti da proba nove stvari, čak i kada su one pravljene onako kako ono voli.
Kada je u pitanju hrana sa reklama, pokušajte da objasnite detetu zbog čega zaista ne može da je dobije, šta god bio razlog. Dete možda u tom trenutku neće razumeti, ali bar neće stvoriti otpor ka isprobavanju novih ukusa.
5. “Moraš prvo da probaš”
Pravilo “samo jedan zalogaj” može da “upali” kod neke dece. Međutim, kod neke druge može da stvori pravi mali rat za stolom, a to svakako ne želite.
Preuzeto: Yumama.com
