Glavni uzrok žutice kod beba jeste nivo bilirubina koji bebina jetra još uvek ne može efikasno da savlada, pa umesto da se izlučuje preko creva, deponuje se u tkiva i otuda žuta boja kože i beonjača.
Da biste znali da li vaša beba ima žuticu, treba lagano da pritisnete bebina grudi u dobro osvetljenoj prostoriji. Ako područje pod pritiskom ostane žuto nakon što uklonite ruke, vaša beba najverovatnije ima žuticu i trebalo bi da posetite lekara.
Približno 60% novorođenčadi dobije takvu žutu boju, pri čemu stepen žutog tona zavisi od prirodne boje bebine kože i takozvanog nivoa bilirubina. Pored promene boje kože, povišeni nivoi bilirubina mogu imati i druge posledice: bebe koje imaju veoma visoke nivoe obično su pospane i letargične, ne bude se za obrok i često imaju tamni urin i beličastu stolicu. U većini slučajeva, indirektna sunčeva svetlost i često dojenje su dovoljni za snižavanje nivoa bilirubina. Međutim, kada je oblik žutice teži, bebe treba lečiti fototerapijom, izlaganjem plavoj plavoj svetlosti određene talasne dužine.
Žutica novorođenčeta obično ne zahteva lečenje, ali to se određuje testom krvi koji utvrđuje nivo bilirubina. Među uzrocima koji izazivaju žuticu kod beba su i bakterijske infekcije, prevremeno rođenje, problemi u krvi, poput abnormalnosti crvenih krvnih zrnaca, nepodudaranje krvne grupe mame i deteta, problem sa jetrom.
Čak i ako je koncentracija bilirubina ispod granične vrednosti trebalo bi podržati razgradnju bilirubina, a to se postiže čestim i redovnim dojenjem.
Kao posledica žutice može doći do naglog zastoja napredovanja bebe, zatim može doći do pojačanog umora ili smanjene potrebe za tečnošću kod novorođenčadi, međutim za ovakve manifestacije najčešće nije potrebno lečenje. Dovoljno je uvesti bebi odgovarajući unos tečnosti, odnosno sprovoditi pravovremeno i pravilno dojenje. Beba koja ima žuticu može biti pospana, pa je treba probuditi i nahraniti.
