U španskom gradu Valensiji zabeležena je rekordna temperatura od 46,8 stepeni Celzijusa, koju lokalni stanovnici opisuju kao “neverovatnu”. Ekstremne vrućine učinile su životne uslove veoma teškim u ovom mediteranskom gradu, a kako je jedan meštanin opisao, “leto je bilo užasno, nije moglo da se živi u stanovima”, prenosi Euronews.
“Noću uključujemo klimu ili ventilatore. Tokom dana, trudimo se da izađemo što je kasnije moguće, i idemo na plažu”, rekao je drugi stanovnik ovog španskog grada.
U Španiji je, inače, u toku treći toplotni talas ovog leta. Na osam područja oko gradova Valensije i Mursije aktiviran je crveni meteoalarm, što označava ekstremni rizik od vrućine.
Šest stanica izmerilo je temperature veće od 44 stepena oko Valensije i Kasteljona, dok su prošle nedelje dva područja oko Sevilje i Granade, u Andaluziji, prešla ovu temperaturu.
I Nemce čekaju više temperature od onih na koje su navikli, jer će veliki delovi te zemlje biti topliji nego inače tokom ove nedelje, kako je preneo list Blumberg.
Crveni alarmi za ekstremne vrućine izdati su za danas duž granice sa Švajcarskom, kao i u gradu Frajburgu. Temperature u Berlinu dostići će vrhunac od 30,5 stepeni u utorak, prema izveštaju kompanije Maksar.
“Ove nedelje predviđaju se rasprostranjeni uslovi topliji od normalnih, sa anomalijama koje će biti prisutne povremeno od centralne do istočne Evrope”, dodaje se u izveštaju.
Evropa u vrtlogu vremenskih nepogoda i požara: Ekstremne temperature i oluje haraju od Portugala do Slovenije
Nemačka meteorološka služba DVD upozorila je u objavi na društvenim mrežama da će se toplotni stres na istoku i jugu pojačati danas “pošto će primećena temperatura naglo porasti zbog visokog sadržaja vlage u vazduhu”.
Poplave i požari širom Evrope
Ovog leta, mnoge evropske zemlje su na udaru toplotnog talasa koji izaziva do sada neviđene prirodne nepogode. Nemačka, Austrija, Mađarska, Slovenija, Češka i Gruzija samo su neke od zemalja koje su poslednjih nedelja i meseci pogodile obilne kiše i bujične poplave.
Sloveniju je, tako, za samo 24 sata pogodila količina kiše koja inače padne u periodu od mesec dana. Tri osobe su stradale, a procenjena štetu iznosi čak 500 miliona evra.
U Austriji su jake padavine pogodile Korušku i Štajersku, dok je u Mađarskoj vodostaj Dunava izuzetno visok.
Uprkos sopstvenim ekstremnim vremenskim problemima, mađarska vlada se složila da pomogne Gruziji nakon što je klizište izazvano prekomernom kišom ubilo 18 ljudi u planinskom odmaralištu Šovi.
Dok usled ekstremnih vremenskih uslova neke zemlje doživljavaju poplave bez presedana, druge se bore protiv, isto tako do sada neviđenih, požara.
U severoistočnom regionu Katalonije, požari su uništili najmanje 500 hektara zemlje, a više od 130 ljudi je evakuisano. Prošlog vikenda, požar se proširio ka francuskoj granici, zbog čega su mnogi ljudi u lokalnim katalonskim gradovima i selima morali da napuste svoje domove.
Veruje se da je plamen zahvatio područje oko oko 600 fudbalskih terena za 24 sata, a rezultirao je gubitkom struje u 4.000 domova. Do sada je u požarima u Španiji izgorelo oko 70.000 hektara zemlje, što je ipak znatno manje od prošlogodišnjih rekordnih 300.000 hektara.
U susednom Portugalu, više od 1.000 vatrogasaca i 12 aviona za gašenje požara raspoređeno je širom centralnih i južnih regiona kako bi se uhvatili u koštac sa požarima koji su rezultat ekstremnih vrućina.
Ni Grčka nije izbegla ekstremne vremenske prilike – hiljade ljudi je evakuisano nakon što su požari izbili na mnogim ostrvima. Izgorelo je 10 do 20 odsto površine Rodosa, a čak 20.000 stanovnika i turista je bilo prinuđeno da se evakuiše jer plamen hara primorskim selima Kjotari, Genadi, Pefki, Lindos, Lardos i Kalatos.
Zbog ekstremnog vremena trpi i ekonomija
Ovi jaki toplotni talasi mogli bi da smanje globalni rast ekonomije za skoro 0,6 procentnih poena u 2023. godini, pri čemu su posebno pogođene evropske zemlj, prema proceni “Alijanc trejda”.
Ova kompanija za kreditno osiguranje prognozirala je u nedavno objavljenoj studiji da bi bruto domaći proizvod (BDP) Španije mogao biti smanjen za jedan poen, grčki za 0,9, italijanski za 0,5, a francuski za 0,1.
“Jedan dan ekstremne vrućine, preko 32 stepena (Celzijusa), je isto što i pola dana štrajka”, saopštila je kompanija.
Kombinujući dostupne podatke i studije da bi došli do procena, oni kažu da bi toplotni talasi ove godine “mogli da odnesu 0,6 poena BDP-a” na globalnom nivou, i dodaju da to “značajno naglašava težinu rizika od klimatskih promena”.
“Poslednjih meseci, SAD, Evropa, Kina i druge zemlje u Aziji doživele su rekordne poraste temperature. Klimatske promene će povećati učestalost i intenzitet ekstremnih toplotnih događaja, stvarajući ‘novu normalu’ toplotnih talasa, suša i šumskih požara. Ovakvi događaji imaju uticaj ne samo na ljude i divlje životinje, već i na ekonomije”, piše “Alijanc trejd” u izveštaju.
Takođe, navodi se da “zaposleni pogođeni toplotom skraćuju svoje radno vreme, usporavaju svoje zadatke i greše, jer je smanjenje produktivnosti na poslu usled ekstremnih temperatura dobro poznata pojava”.
Evropski servis Kopernikus je prošle nedelje objavio da je jul ove godine bio najtopliji mesec ikada zabeležen na Zemlji od kako se vodi evidencija. Protekli jul je bio 0,33 stepena Celzijusa topliji od jula 2019. godine, koji je do sada držao rekord sa prosečnom temperaturom od 16,63 stepeni.
