Najveći preduzetnici u svetu se raduju grešci, jer tako uče. Ono što je važno kod pravljenja grešaka je da planiramo da „padnemo bezbedno“ tj. „kada brod udari u stenu da ostane da pluta a ne da potone“. Dozvolite sebi da pravite greške. To je jedan od važnih učitelja života. Greške imaju svoju svrhu, da nešto naučimo.
Strah od promena je jedna od blokada na putu našeg daljeg razvoja. To je ponekad polazna tačka da bi se krenulo ka bilo kojim promenama. Razmislite kako bi bilo strašno da nema promena. Recimo, nešto nas boli i zaglavimo se u tom stanju jer se uspostavio novi zakon univerzuma koji kaže da nema promena. Ili da smo u nekoj lošoj situaciji i nema šanse da izađemo iz nje. Sa druge strane, zamislite da nikada niste osetili ništa drugo sem sreće i zadovoljstva. Nikada ništa drugo niste znali osim toga. Kako biste uopšte i znali da postoji i nešto drugo sem sreće i zadovoljstva? Kako biste znali da je to nešto lepo kada bi nam svakodnevnica postala dosadna u stanju na koje smo navikli, jer nam je stalno isto. Kakvu lepotu bi život tada imao?
Ili rastemo – ili opadamo
Sve se stalno menja, čak i kada mislimo da nije tako. Sve ili raste i razvija se, ili opada i odumire. Oni koji imaju svoj biznis i razumeju dinamiku biznisa znaju da kada imamo stabilan period i ne činimo ništa na njegovom razvoju, on je najčešće već u opadajućoj fazi.
Nekom će ovo objašnjenje biti dovoljno da može da prihvati promene kao normalan deo svakodnevnice. Za one koji su negde nekad naučili da su promene rizične, i kojima navedeno objašnjenje ne pomogne da uklone otpor promenama, potrebno je ukloniti zaglavljenu emociju straha od promena, jer samo objašnjenje nije dovoljno da se oslobode zaglavljene emocije. Moguće je da su vam neke promene u životu bile vrlo bolne i da ste tako naučili da su promene rizične ili bolne.
Greške su deo uspeha
Strah od pravljenja greške i od neuspeha su usko povezani i često su prepreka daljem razvoju. Nažalost, to su strahovi koji se uglavnom ukorene tokom našeg školovanja gde smo kažnjavani za svaku grešku u vidu slabije ocene. Tako naučimo da nije dobro grešiti i da nakon greške dolazi kazna. Ako usput dobijemo i grdnju od roditelja, taj strah od greške i neuspeha se još više ukorenjuje.
Ovo je u potpunoj suprotnosti sa prirodnim zakonima razvoja.
Kako bi bilo da smo kao beba odustali nakon prvog pokušaja da hodamo? Puzali bismo do kraja života. Sa koliko upornosti svako dete pokušava ponovo i ponovo, sve dok ne nauči da hoda! Kod svakog pada ono nauči nešto novo, primeni to i u jednom trenutku prohoda. Sa koliko upornosti deca uče da voze bicikl ili bilo šta drugo. Iz grešaka se uči i nema ničeg lošeg u pravljenju grešaka. Nakon što su ga pitali kako se osećao što je mnogo puta doživeo neuspeh pre nego što je proizveo prvu sijalicu, Edison je rekao: “Svaki put sam pronašao novi način kako da napravim sijalicu koja ne radi“. Ovo je odgovor koji zaista govori o mentalnom stavu uspešnog uma.
Preuzeto: Zdravahrana.com
