Neretko se sreću deca koja odbijaju određene namirnice od malih nogu. Ubeđeni da su im one neophodne za pravilan razvoj, roditelji pokušavaju nagovaranjima, pretnjama, kažnjavanjem, ucenama, molbama, da ih privole baš na tu hranu… Ukoliko su to zdrava deca sa visokim nivoom energije, nema potrebe za brigom. Treba poštovati njihovu individualnost u ukusu, ali i potrebe organizma. Ukus najčešće i jeste povezan sa nutritivnom potrebom.
Decu od malih nogu ne treba kažnjavati da bi jela, već ih navikavati na blagovremenu i kvalitetnu ishranu kroz redovne obroke, ali uz izuzetno poštovanje njihovih individualnosti i u pogledu ukusa.
Dok se gojaznost na dečjem uzrastu sve više pominje kao problem, za mnoge roditelje je problem kad najmlađi odbijaju hranu. Dete ili jede malo i retko ili odbija određenu vrstu hrane i svoj jelovnik svodi na nekoliko vrsta namirnica. Neretko se sreću deca koja odbijaju određene namirnice od malih nogu. Ubeđeni da su im one neophodne za pravilan razvoj, roditelji pokušavaju nagovaranjima, pretnjama, kažnjavanjem, ucenama, molbama da ih privole baš na tu na hranu… Ukoliko su to zdrava deca sa visokim nivoom energije, nema potrebe za brigom. Treba poštovati njihovu individualnost u ukusu, ali i u potrebe organizma. Ukus najčešće i jeste povezan sa nutritivnom potrebom. Pogotovo u uzrastu kada dete još nije deformisalo svoj ukus industrijskom hranom i usađenim lošim navikama u ishrani.
Dečje čulo još nije naviknuto na veštačke ukuse. Kod mališana je urođena potreba za hranom koja nosi prirodni ukus i miris. Odrasli menjaju ta čula, nudeći deci modifikovano kravlje mleko umesto majčinog, industrijske kašice iz teglica, veštačke sokove, a kad ih nauče da žvaću i keks, grisine i ostalo “smeće” koje je neko nazvao hranom, nastaju problemi.
Dete zna šta mu ne prija
Pored toga što se dešava da dete jednostavno odbija da jede određenu vrstu hrane osećajući šta je za njega dobro, a šta mu šteti (i ako roditelj i lekar smatraju da mu koristi) dešava se da se ta netolerancija odrazi kao alergija. Takođe se dešava da digestivni sistem pokaže da najmlađima pojedina hrana ne odgovara kroz neuredne ili loše stolice, gasove i sl.
Deca često ne vole meso. Odbijaju da ga jedu još kada im se prvi put ponudi. Netolerancija na mleko i mlečne proizvode je takođe česta. Nemojmo terati dete, nego mu ponudimo druge namirnice koje sadrže kalcijum, a ima ih u izobilju. Dešava se i da je dete alergično na određenu vrstu voća ili povrća. Moguće je da organizmu nije potrebna ponuđena količina izvesnih minerala ili vitamina, da je balans uspostavljen i organizam, ne želeći da ga remeti, šalje poruku preko čula ukusa – NE VOLIM, JER MI NE TREBA! Dešava se da, ne nalazeći dovoljnu količinu potrebnih elemenata u hrani koja mu je ponuđena, dete grebe zid i jede kreč, jede mrave i slično. Intuitivno prepoznaje izvore njemu, u tom trenutku, deficitarnih nutritivnih elemenata.
Poštujte dečiji apetit i sklonosti
Prema tome, decu ne treba, a vrlo često nije ni moguće, terati da jedu ni po pitanju određene vrste namirnica, ni po pitanju količine. Takođe ne treba očekivati da su dečji ukus i potrebne količine hrane konstantni. Nema potrebe za brigom ako dete u jednom periodu jede manje ili počne da odbija ono što je nekada rado jelo. Promene nastaju zbog raznih činilaca – godišnjeg doba, perioda intenzivnog rasta, stepena fizičke aktivnosti, psihičke ravnoteže.
I tokom bolesti deca najčešće odbijaju hranu. Ni zbog toga ne treba brinuti, već ispoštovati apetit kao nepogrešivi pokazatelj potrebe organizma. Postom za vreme bolesti organizam se oslobađa toksina. Takođe štedi energiju koju bi potrošio na varenje, a koja mu je neophodna za rad imuno-sistema. Kad ozdravi, dete često ima pojačani apetit kako bi povratilo telesnu težinu i tada se dešavaju prekretnice u njegovom izboru hrane. Tada treba biti maštovit. Dokazano je da se deca kojoj je dozvoljeno da jedu samo ono što sama izaberu pravilno razvijaju . U pravilnom izboru hrane odrasli mogu biti dobri stratezi.
Nenametljiva škola ukusa
Pozovite dete da vam pomaže u kuhinji – nije praktično, ali ume de bude korisno, a mirisi prilikom spremanja obroka otvaraju apetit. Pitajte ga nenametljivo da li želi da ruča i ako odbije ne pominjite više jelo, sedite blizu njega i sa uživanjem se posvetite obroku. Nemojte pričati prijateljima i rođacima o problemu, jer ga time uveličavate, pogotovo kada dete u pozadini sluša, čak i kada deluje da je skoncentrisano na svoju igru. U hranu koju voli stavljajte male količine (koje ne menjaju mnogo ukus) namirnica koje nose visok koncentrat hranljivih materija. Hrana koju dete prihvata može da bude baza za nova jela.
Preuzeto: Zdravahrana.com
